Čarape kralja Petra

Naš istaknuti književnik Milovan Vitezović u svojoj knjizi „Čarape kralja Petra” napisao je jednu od najdirljivijih i najlepših priča iz Velikog rata (1914–1918).

U koloni srpske vojske i njene komande koja se povlačila preko Albanije bili su i kralj Petar Karađorđević, cela srpska vlada, ali je spas u begu od neprijatelja potražio i veliki broj stanovnika. Tu se našla i Makrena Spasojević iz sela Slovac kod Lajkovca. Krenula je da traži sina Marinka, koji je kao dobrovoljac otišao zajedno sa vojskom. Posle višednevne bezuspešne potrage, nije imala snage da nastavi. Beskrajna kolona izbeglica i umorne vojske tada je već prešla Kosovo i počela da ulazi u snegom okovanu Albaniju. Tu je Makrena srela kralja Petra. Zaustavila je kralja i zavetovala ga da pronađe njenog sina. Tom prilikom dala mu je par vunenih čarapa koje je isplela za Marinka.

„Na povratku ka svom selu, njen plač zbog nestalog sina i nesreće koja je zadesila ceo narod čuo je jedan ranjeni neprijateljski vojnik. Makrenina tuga ga je podsetila na njegovu majku koja je ostala negde daleko. Poslednja želja mu je bila da ga Makrena oplače na sahrani i ona mu je tu želju ispunila.” Priča kaže da je na njegovom grobu, posle sahrane i izdahnula.

Kralj Petar nije zaboravio svoje obećanje. Pronašao je Marinka, ali umrlog od hladnoće negde u planinama Albanije. Vest o smrti njegove majke i o njenom gestu primio je posle rata, kada je poslao svog savetnika da je traži.

Kralj Petar je naredio da se Makreni i Marinku na grobu podigne spomenik i postavi spomen-ploča na kojoj će pisati: „Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”.

Nedugo posle toga, umro je i kralj Petar. Do kraja života nije se odvajao od vunenih čarapa majke Makrene. Držao ih je ispod jastuka na kome je spavao.

Posle Drugog svetskog rata komunističke vlasti su naredile da se spomenik Makreni i njenom sinu sruši. Spomenik je 2011. godine obnovilo Društvo srpskih domaćina i on i danas stoji u selu Slovac kod Lajkovca da svedoči o nesebičnoj ljubavi majke i narodnom kralju kome nije bilo ispod časti da nosi seljačke čarape.

Jovan Popović,
Beograd