Vešte ruke od čepova prave lutke

Darinka Lalošević ne dozvoljava sebi da se dosađuje. Kao nekadašnji arhitekta, i dan-danas, u poodmaklom penzionerskom stažu, ostala je verna kreativnosti. Njene ruke su vredne i u 92. godini i proizvode prava mala umetnička dela. Kada je nedavno na Fejsbuku osvanula fotografija lutkica koje pravi od plastičnih čepova, objava je lajkovana čak 1.500 puta, a podelilo ju je više od 400 ljudi. Figurice su visoke nekoliko centimetara, imaju odela veselih boja, a mnoge od njih krase i šeširići, kačketi, šalovi...

A sve je počelo u doba karantina.

– U vreme najvećih restrikcija zbog korone bila sam sama i zatvorena u kući i pitala se šta bih mogla da počnem da radim. Videla sam kesu čepova koje sam skupljala za jednu humanitarnu akciju, izvadila, počela da slažem i tako, malo-pomalo, napravila prvu lutkicu – objašnjava Darinka.

Oblike je sama izmaštavala. Prve njene kreacije bile su jednostavne, u početku lutkice nisu imale ni noge, da bi ih kasnije dobile kako se autorka usavršavala u svom malom zanatu.

– Za izradu koristim lepak i papir, a kosu pravim seckajući stare majice ili čarape. Za jednu lutkicu mi treba nekoliko sati, a najteže je obojiti lice. To uzima najviše vremena jer koristim akrilne boje koje čepovi teško primaju, pa moram da ih premažem i po pet-šest puta. Ostalo ide lako i brzo, samo slažem čepove jedan na drugi – otkriva Laloševićeva.

Ostalo joj je svega tridesetak radova jer ko god da je dolazio kod nje oduševljeno bi otišao sa jednim ovakvim poklončićem.

Oči je, kaže, uprkos godinama, odlično služe jer posle operacije katarakte, za umetnost joj nisu potrebne ni naočare.

Od kada je iz jednog projektantskog biroa i kao profesorka konstrukcija u srednjoj građevinskoj školi otišla u penziju, ruke joj nikad ne miruju. Bavi se kartapestom, dekupažom, a heklajući i učvršćujući stare džempere pravi i različite maštovite korpice. Štrika, čita, sprema po stanu, na terasi gaji biljke...

– To su sve moji hobiji u kojima uživam. Ne mogu da sedim besposlena i uvek moram nešto da radim – zaključuje vredna i kreativna Darinka.