Slaba kiša s pljuskovima

Nisu, izgleda sve narodne mudrosti i umotvorine za sva vremena. Poslovice, na primer. Recimo ova: „Ko se hvali, sam se kvari“. Kako to naivno zvuči danas, u doba „selfmarketinga“ kao najpoželjnije i najprobitačnije promotivne discipline!

            To novo pravilo ponašanja važi kako za pojedince tako i za (interesne) grupe,i za privrednike i za umetnike,u inokosnim koliko i ukolektivnim, privatnim koliko i javnim poslovima. Ko u rukama ima medije, ili im je bar „blizak“ – veće su mu šanse da široko plasira i daleko dobaci takvo samoreklamiranje.

            Televizije sepovremeno na taj načinu informativnom delu pozabave samima sobom. TV Pink za povod uzme otvaranje nove zgrade u Sarajevu, RTS redizajniranje svoje veb stranice, B92 uspeh radijskog jutarnjeg programa koji se u izvornom obliku uselio i u televizijsko izdanje „Dizanja“. Ovakve priloge sa neizbežnim elementima samohvale, kao i saopštenja o velikoj gledanosti ili popularnostistanice, programa, emisije...valja primati s dozom opreza. Jer, ko će bolje od medija znati da upotrebi propagandnu mašineriju, da instruira javno mnjenje, da ljudima proizvede potrebe i nametne miljenike, da pokrenemedijsku kampanju u korist svoje serije, rialiti šoua, kviza...?

            Ni komentari po blogovima, ni podrška kroz pisma gledalaca, ni javljanja u „žive“ programe nisu sasvim merodavnizatačno određivanje uspeha i uticaja pojedinih medija jerte vrste reakcija dolaze, po pravilu, iz kruga ranije osvojene, stalnepublike,iz redova „fanova“, onih koji su već osvedočeni poklonici određenog programskog profila, autorskog ili uređivačkog stila.

            Otud je teško doći do preciznijeg ocenjivanja i uporednogvrednovanja istovrsnihprograma, kakvi su, primera radi, jutarnji. Ako se izuzmenaglašeno individualan, nekonvencionalno-zabavljačko-ironični pristup u većpomenutom „Dizanju” (čije praćenje zahteva poseban senzibilitet koji podnosi neograničenost misaonerazbarušenostii asocijativne slobode u dijalozima voditelja) – ostali jutarnji programi liče jedni na druge i deluju tipski.   

Svima imse može desiti, kao na RTS-u, lapsus poput sledećeg: „Slaba kiša sa pljuskovima i grmljavinom“. Gotovo niko, nažalost, nije imun na „intimizaciju“ sa redovnim sagovornicima, kao voditeljka Studija B koja sve vreme komunicira s jednim Slobom iz GSP-a. Nigde, čini se, nema internog pravilnika o oblačenju, pa se svima dešava da sasvim proizvoljno tumače pojam pristojnosti. Svuda se ambijent uređuje poput dnevne sobe, samo od sponzora zavise detalji (trosedi, ukrasi, šolje za kafu).

Ipak, ima jedna televizija čija je jutarnja scenografija nedostižna po ružnoći. TV Enter skoro da se ne može gledati od nesklada crveno-belih cvetno-čipkastih tapeta, pa onda šarenih, prugastih, zatim nekih staklenih vrata u pozadini, pa TV ekrana koji neprestano svetluca kao dekor u prostoriji golog, mrkog poda. A baš tu, u toj koncentraciji neukusa, govorilo se nedavno o definicijama lepog i ružnog po Umbertu Eku. Ovo drugo je „ono što smeta ljudskom oku“. Džaba im nauk!