Svečano otvaranje perona na nedovršenoj stanici

Prilično hladno januarsko jutro, promaja i šibanje vetra sa svih strana. Brojne novinarske ekipe i malo dalje nešto veća grupa građana koja se, očigledno, nije okupila spontano. Svi oni su čekali da te 2016. godine u stanicu „Beograd centar” svečano uđe „Štadlerova” moderna lokomotiva sa predstavnicima državnog vrha i da se time simbolično označi kraj radova na peronima i kolosecima stanice koja se gradi od sedamdesetih prošlog veka. Kada je svita političara izašla iz voza, priređena je konferencija za medije gde je u prilično, pa čak malo i previše emotivnim govorima isticano kako je Prokop konačno završen, osposobljen za putnički saobraćaj, kako je stanica postala potpuno funkcionalna. Ukazano je i da će, kada bude završena stanična zgrada, to železničko čvorište biti „prava evropska lepotica”.

Ko god se tog januarskog jutra našao među novinarima koji su izveštavali teško da je mogao da zamisli da će, posle svih obećanja, priča o Prokopu posle pet godina i dalje imati tri tačke umesto one finalne.

Jer, tog jutra predstavnici državnog vrha uveravali su da će za dve-tri godine Prokop dobiti sve što mu nedostaje, da će u međuvremenu, tada još Glavna železnička u Savskom amfiteatru biti zatvorena za saobraćaj, da će Prokop preuzeti glavnu ulogu od nje. Od svega toga ostvario se samo drugi deo prethodne rečenice. Glavna jeste dve i po godine kasnije zakatančena, Prokop jeste od nje preuzeo epitet glavne, ali i dalje, i pored svih uveravanja od 26. januara 2016, stanica „Beograd centar” nije potpuno funkcionalna. Nedostajuća stanična zgrada, pristupne veze, deo ploče i perona, bolja veza sa ostatkom grada... samo su neki detalji zbog kojih Beograđani i železnički putnici i dalje nikako ne vide pre pet godina obećanu „evropsku lepoticu”.