Nikšić – Milov „Staljingrad”

Lokalni izbori u Nikšiću koji će se održati 14. marta su postali mnogo više od lokalnih izbora za Crnu Goru. Vladajući DPS ih vidi kao odsudnu bitku za opstanak posle gubitka vladajuće većine u skupštini i prelaska u opoziciju posle izbora krajem avgusta prošle godine. Na tim izborima je u Nikšiću Milov DPS izgubio sa preko 7.000 glasova razlike. Kao drugi grad zemlje  i rodni grad Mila Đukanovića Nikšić ima i tu specifičnu težinu jer javnost je uverena da „ako tamo Milo izgubi šta da očekuje u drugim sredinama”. Posle izbora u Nikšiću idu izbori za Podgoricu te su nikšićki izbori lakmus papir za njih. Oni daju odgovor na pitanje da li Milo i DPS definitivno odlaze u opoziciju ili pak mogu računati na povratak za par godina ukoliko se sadašnja heterogena koalicija pokaže nesposobna da vodi zemlju u teškoj krizi i sa rekordnim padom BDP-a. Milov DPS je od izbora pao za više od deset procenata podrške građana a taj trend pada i podela unutar stranke bi se zaustavio pobedom u Nikšiću. Zbog svega toga DPS nastoji da ide u bloku sa strankama koje su im bliske, takozvani prokomitski blok, koje imaju negativan odnos prema Srbima, SPC i Srbiji.

Naspram njih je koalicija koja je okosnica pobedničke koalicije na prošlogodišnjim izborima „za budućnost Nikšića”. Izborni štab im predvodi srpski političar Andrija Mandić, a kandidat za gradonačelnika je njegov kadar – mlad i popularan Marko Kovačević. Oni su i dali mandat premijeru Krivokapiću koji sad preko svoje savetnice najavljuje svoju listu za Nikšić. Pored njega sa te strane i Daka Davidović najavljuje svoj samostalni izlazak na izbore. Dok Milo okuplja montenegrinski blok dotle se deli prosrpski politički korpus što može imati ozbiljne posledice i na nacionalnom nivou. Ukoliko se biznismen Daka sa svojim resursima i premijer Krivokapić sa autoritetom prvog čoveka vlade budu oglušili o pozive na jedinstvo nacionalnog bloka to može dovesti do povratka Mila i DPS-a u igru.

Na ovim izborima će očigledno biti manje bitne lokalne teme – propast aluminijumskog kombinata i ekonomska pustoš koja je izazvana višedecenijskom korupcijom ali i prošlogodišnjom propalom turističkom sezonom (u šta spada i verski turizam) već će se ići na ideološku i nacionalnu polarizaciju na Montenegrine i Srbe. Na tome je do sada jahao i sam Đukanović sa ciljem da stabilizuje svoje biračko telo po cenu unutrašnjeg raskola i sukoba sa SPC i Srbijom.

Iako je Milov DPS u procesu slabljenja i mogućih unutrašnjih podela, nastoji da preokrene loše trendove izazivanja podela u vladajućoj koaliciji. Njemu bi kao poklon došlo da prosrpska politička opcija ide u tri kolone a da on bude na čelu jednog bloka. Isto tako je činjenica da je institucija „duboke države” i dalje pod uticajem Milove ekipe na šta upozoravaju iz DF-a pa kao primer navode policijsku logistiku na lokalu u pridobijanju glasača.

Problem za vladajuću koaliciju je da nema politički autoritet, da to nije niti će biti Krivokapić koji je po potrebi pred izbore prosrpski političar a posle izbora „200 posto Crnogorac”. Isto tako je činjenica da je srpskim glasovima postao premijer a bliža mu je Priština od Beograda ili Sarajevo od Banjaluke. U nastupima deluje kao najveći NATO lobista ili neko ko bi ponovo priznao nezavisnost Kosova što frustrira veći deo njegovih birača koji su očekivali ako ne drugačiju politiku a ono barem drugačiju retoriku u odnosu na Mila Đukanovića. Dodatnu konfuziju i ogorčenje kod „prosrpskih” birača izaziva i to što po rečima jednog od lidera DF-a Andrije Mandića premijer Krivokapić u vladi nema političke predstavnike Srba i to što čuva Milove kadrove.

Sve to govori da u tom delu biračkog tela koje je kičma vladajuće koalicije sazreva stav da bi mnogo šta drugačije bilo da je DF u vladi i da je mitropolit Amfilohije živ. Naročito oko skandaloznog odnosa prema Beogradu, priznanju Kosova ili odnosa prema Republici Srpskoj. Teško je odgovoriti na pitanje „šta bi bilo kad bi bilo” ali da je nedostatak autoriteta u vladi ozbiljan problem koji može da se sanira rekonstrukcijom vlade dok je vreme. Dok Đukanović tenzije u vladajućoj koaliciji ne iskoristi da izazove pad vlade i omogući povratak mračne autoritarne i kriminalne prošlosti za koju su mnogi naivno poverovali da je nepovratno otišla na smetlište istorije.

Politički analitičar