NAJGORI STE!

„Slučajno mi je dopao ruku vaš mali magazin (rečeno mi je da je besplatan i da se može nabaviti na mestima koja su obeležena u vašem adresaru). Moram da kažem da nešto tako grozno odavno nisam držao u rukama (hmm... da). Ništa mi se ne sviđa i jedva čekam drugi broj – želim da vidim da li možete da budete još gori nego što ste sada. Iz tih razloga vam želim da opstanete bar do sledećeg izdanja! S izrazima najveće tolerancije...” Pismo je potpisao – Ganzil Penharst.

Ekipa „Tripa” je ispod ovog pisma objavila belešku: „Ganzil Penharst je naš interni Mister Hajd. Izmisli smo ga da bi nas stalno držao na zemlji. Ne bi bilo dobro da nas previše napumpate pohvalama i da onda poletimo i odemo negde daleko od publike. Ganzile, hvala ti što si aktivan (ali ne preteruj)”.

I meni je slučajno dopao do ruku ovaj malecni (10h15 centimetara) vodič kroz Beograd (za zadnji džep farmerki) koji je mnogo više od toga. To je magazin u kojem – osim obaveštenja gde se šta dešava – možete pročitati ozbiljne ali zanimljivo pisane komentare o najrazličitijim temama (od Kosmeta, preko priče o zapuštenosti spomenika na Kadinjači, gradskih žardinijera, do jezgrovitih kritika knjiga, filmova, koncerata, izložbi...), pričice iz života, razgovore sa poznatim umetnicima, ali i moreplovcima, rubrike s idejama kako obradovati bližnje, vremensku prognozu, aforizme i grafite, red vožnje noćnih autobusa, važne telefone... Uvodnik, nazvan Reč urednika, uvek ima i poneku životnu pouku, a u prvom je objašnjenje otkud ovakvo ime časopisu? „Zašto TRIP? Kada se upoznajete sa nekim da li ga/je odmah upitate , Zašto Jelena, zašto Nemanja...’ Ostavimo to za kasnije...”

Trip (engl. put, izlet) jeste reč koja u žargonu znači fantaziranje, sanjarenje, putovanje (nekad je značilo doživljaj putovanja posle uzimanja LSD-a), umišljaj... U ovom slučaju, možda – beogradska snoviđenja.

„Trip” je objavio i mali esej pod naslovom ,,Da mu ga damo malo po žargonu”. Pa kaže:

„Ozbiljno je pitanje da li bi u udžbeniku srpskog jezika mesto trebalo da pronađe i žargon, bar kao poslednja lekcija. Toliko se danas govori ’naložio sam se’, ’napalio sam se’ i ’primila sam se’, pa se pitamo da li se još neko seća izraza ’zavoleo sam’ ili ’zaljubila sam se’.”

Aforističari su „provalili” žargon političara: „Nekada smo bili bosi i goli, a danas smo transparentni; Brak mi je u tranziciji – žena me više ne voli već me toleriše; bio sam samoživo i razmaženo derište, a onda sam pronašao Vujakliju – sada sam hipersenzitivan”.

Dugo mi je, inače, trebalo da otkrijem kako se magazinčić zove. „Trip” je, naime, napisano tako da je „r” okrenuto naopačke, a veoma malo liči na „r”. Slova su sitna. Kažu da je to za čitanje udvoje pa da glava bude uz glavu... Ne znam, ali izgleda da sam ja „matorac” za ovakva grafička rešenja...

Dočim mi se rubrika „Originalno” dopada.

Minule zime, na primer, čitaocima je objašnjeno kako da igraju „kanadski hokej”.

„Pravila su ista kao i u hokeju na ledu osim tri razlike: Na led se izlazi u patikama umesto na klizaljkama, umesto palice u ruci nosite metlu, umesto paka koristite meku lopticu nešto veću od one za tenis.” Ovaj sport je nazvan „metlarenje”, a gledaoci vrište od smeha.

Osobenosti ovog magazina su, između ostalog, umetničke fotografije, sažeti i vrcavo-iskričasti tekstovi, pa se čini da se u redakciji zapravo baš zabavljaju, igraju se novina. Jedan od uvodnika posvećen je reči ,,igra” i mnogim njenim značenjima. „... Toliko je igara... A jezik nam nudi istu reč za mnogo pojmova. I kako onda reći da ne živimo za igru i da se najviše ne radujemo životu upravo onda kada se igramo (ili kada igramo).”

Da, „primio sam se” na radost, životnost „Tripa” koji je i informativan i topao („Ljubav je kao kad se upiškiš. Svi primećuju, samo je tebi toplo”; „Osmeh je jedina kriva linija koja može da ispravi mnoge stvari”...), vickast („Beograd u brojkama: Od 10 profesionalnih beogradskih vozača njih devet čačka nos na semaforu; Svaki četvrti Beograđanin koji sedi u kafani ima probušenu čarapu...”) ... Navodi misli velikana (nema mislilaca estrade), pa tako i Anatola Fransa: „Sanjajte i, oh, ne budite suviše razumni!”, ali u sledećem broju grafit: „Tvoja budućnost umnogome zavisi od tvojih snova. Zato ne gubi vreme! Odmah idi na spavanje!”.

Pre nego što se bacim na krevet, okončavam sastav rečenicom u maniru „Tripa”:

Pisao bih još, ali nema više mesta.