НАЈГОРИ СТЕ!

„Случајно ми је допао руку ваш мали магазин (речено ми је да је бесплатан и да се може набавити на местима која су обележена у вашем адресару). Морам да кажем да нешто тако грозно одавно нисам држао у рукама (хмм... да). Ништа ми се не свиђа и једва чекам други број – желим да видим да ли можете да будете још гори него што сте сада. Из тих разлога вам желим да опстанете бар до следећег издања! С изразима највеће толеранције...” Писмо је потписао – Ганзил Пенхарст.

Екипа „Трипа” је испод овог писма објавила белешку: „Ганзил Пенхарст је наш интерни Мистер Хајд. Измисли смо га да би нас стално држао на земљи. Не би било добро да нас превише напумпате похвалама и да онда полетимо и одемо негде далеко од публике. Ганзиле, хвала ти што си активан (али не претеруј)”.

И мени је случајно допао до руку овај малецни (10х15 центиметара) водич кроз Београд (за задњи џеп фармерки) који је много више од тога. То је магазин у којем – осим обавештења где се шта дешава – можете прочитати озбиљне али занимљиво писане коментаре о најразличитијим темама (од Космета, преко приче о запуштености споменика на Кадињачи, градских жардинијера, до језгровитих критика књига, филмова, концерата, изложби...), причице из живота, разговоре са познатим уметницима, али и морепловцима, рубрике с идејама како обрадовати ближње, временску прогнозу, афоризме и графите, ред вожње ноћних аутобуса, важне телефоне... Уводник, назван Реч уредника, увек има и понеку животну поуку, а у првом је објашњење откуд овакво име часопису? „Зашто ТРИП? Када се упознајете са неким да ли га/је одмах упитате , Зашто Јелена, зашто Немања...’ Оставимо то за касније...”

Трип (енгл. пут, излет) јесте реч која у жаргону значи фантазирање, сањарење, путовање (некад је значило доживљај путовања после узимања ЛСД-а), умишљај... У овом случају, можда – београдска сновиђења.

„Трип” је објавио и мали есеј под насловом ,,Да му га дамо мало по жаргону”. Па каже:

„Озбиљно је питање да ли би у уџбенику српског језика место требало да пронађе и жаргон, бар као последња лекција. Толико се данас говори ’наложио сам се’, ’напалио сам се’ и ’примила сам се’, па се питамо да ли се још неко сећа израза ’заволео сам’ или ’заљубила сам се’.”

Афористичари су „провалили” жаргон политичара: „Некада смо били боси и голи, а данас смо транспарентни; Брак ми је у транзицији – жена ме више не воли већ ме толерише; био сам саможиво и размажено дериште, а онда сам пронашао Вујаклију – сада сам хиперсензитиван”.

Дуго ми је, иначе, требало да откријем како се магазинчић зове. „Трип” је, наиме, написано тако да је „р” окренуто наопачке, а веома мало личи на „р”. Слова су ситна. Кажу да је то за читање удвоје па да глава буде уз главу... Не знам, али изгледа да сам ја „маторац” за оваква графичка решења...

Дочим ми се рубрика „Оригинално” допада.

Минуле зиме, на пример, читаоцима је објашњено како да играју „канадски хокеј”.

„Правила су иста као и у хокеју на леду осим три разлике: На лед се излази у патикама уместо на клизаљкама, уместо палице у руци носите метлу, уместо пака користите меку лоптицу нешто већу од оне за тенис.” Овај спорт је назван „метларење”, а гледаоци вриште од смеха.

Особености овог магазина су, између осталог, уметничке фотографије, сажети и врцаво-искричасти текстови, па се чини да се у редакцији заправо баш забављају, играју се новина. Један од уводника посвећен је речи ,,игра” и многим њеним значењима. „... Толико је игара... А језик нам нуди исту реч за много појмова. И како онда рећи да не живимо за игру и да се највише не радујемо животу управо онда када се играмо (или када играмо).”

Да, „примио сам се” на радост, животност „Трипа” који је и информативан и топао („Љубав је као кад се упишкиш. Сви примећују, само је теби топло”; „Осмех је једина крива линија која може да исправи многе ствари”...), вицкаст („Београд у бројкама: Од 10 професионалних београдских возача њих девет чачка нос на семафору; Сваки четврти Београђанин који седи у кафани има пробушену чарапу...”) ... Наводи мисли великана (нема мислилаца естраде), па тако и Анатола Франса: „Сањајте и, ох, не будите сувише разумни!”, али у следећем броју графит: „Твоја будућност умногоме зависи од твојих снова. Зато не губи време! Одмах иди на спавање!”.

Пре него што се бацим на кревет, окончавам састав реченицом у маниру „Трипа”:

Писао бих још, али нема више места.