Treće izdanje Velikog rečnika stranih reči

Novosadska izdavačka kuća „Prometej” predstavila je treće izmenjeno i dopunjeno izdanje Velikog rečnika stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke u beogradskom sedištu Vukove zadužbine.

Osnivač „Prometeja” Zoran Kolundžija je objasnio da je odlučio da izmene i dopune Rečnika objavi kao posebnu knjigu koju mogu da kupe vlasnici prva dva izdanja i zahvalio brojnim saradnicima kao i autorima što su tako brzo izvršili reviziju kao što su obećali u predgovoru prvom izdanju koje se pojavilo decembra 2006. godine.

Prvo i drugo izdanje su imali po 5000 primeraka a tiraž trećeg je 2500 primeraka, ali Kolundžija očekuje da interesovanje za ovo kapitalno delo srpske leksikografije neće prestati pošto su se autori obavezali da će nastaviti da prate, beleže, proučavaju i obrađuju strane reči u našem jeziku da bi omogućili bolje razumevanje i pravilnu upotrebu onih reči, najviše iz engleskog, koje ulaze stalno u srpski jezik.

U knjizi sa izmenama i dopunama ima 1000 novih reči i još 1000 onih koje su bile uključene ali im je dato šire i preciznije tumačenje.

Akademik prof. dr Klajn je pripisao svom kolegi Šipki najveću zaslugu što je ovaj projekat oko rečnika stranih reči realizovan jer on je bio inicijator i naveo da Šipka želi da postojeći Rečnik dobije školsku i enciklopedijsku verziju.

On je, uz navođenje niza konkretnih primera, istakao da nema nameru da „podlegne anglicizmima koje uvode u srpski jezik loši prevodioci i neznalice srpskog jezika” i da će „uvek braniti naše reči, ako ih imamo”.

Po Šipkinom mišljenju, retke su knjige kao ovaj Rečnik (obim, stručnost, namena) koje su za manje od dve godine doživele tri izdanja što je pokazatelj da su nam takve knjige potrebne.

On je istakao da je „Prometej” pokazao spremnost da izađe u susret potrebama čitalaca za knjigama o jezičkoj kulturi pokretanjem „Lingvističke edicije” u kojoj je štampano osam naslova. Šipka je pozvao korisnike ovih leksičkih priručnika da predlože šta im treba u ovoj oblasti.

Teatrolog i pasionirani leksikograf Jovan Ćirilov je ocenio da je pojava trećeg dopunjenog izdanja Rečnika veliki događaj za srpsku kulturu jer je to kapitalno delo leksfikografije rađeno sa naučnim ambicijama i veoma prezicno, koje ima korisnu primenu i kod pravopisnih nedoumica.

Kao jedan od saradnika tandema Klajn-Šipka, koji je imao zadatak da prokontroliše odrednice vezane za teatar, Ćirilov je obećao da će nastaviti da sarađuje „pošto je jezik živa materija koja se stalno menja i obogaćuje”. On se složio sa autorima da treba znati značenje stranih reči, ali da se što manje koriste, ako postoje adekvatne naše.                                                            

Nastavljajućimisijuobjavljivanjarečnika, kaoznačajnogsegmentakultureicivilizacijenaroda, „Prometej” jeobjavioiRečnikreligijskihpojmova, autoraIveCvitkovića. Rečnikobuhvatakarakterističnepojmoveizrazličitihreligija – odstaroegipatskihistarogrčkih, prekobudizmaihinduizma, pasvedopravoslavlja, katoličanstvaiafričkihverovanja...