Треће издање Великог речника страних речи

Новосадска издавачка кућа „Прометеј” представила је треће измењено и допуњено издање Великог речника страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке у београдском седишту Вукове задужбине.

Оснивач „Прометеја” Зоран Колунџија је објаснио да је одлучио да измене и допуне Речника објави као посебну књигу коју могу да купе власници прва два издања и захвалио бројним сарадницима као и ауторима што су тако брзо извршили ревизију као што су обећали у предговору првом издању које се појавило децембра 2006. године.

Прво и друго издање су имали по 5000 примерака а тираж трећег је 2500 примерака, али Колунџија очекује да интересовање за ово капитално дело српске лексикографије неће престати пошто су се аутори обавезали да ће наставити да прате, бележе, проучавају и обрађују стране речи у нашем језику да би омогућили боље разумевање и правилну употребу оних речи, највише из енглеског, које улазе стално у српски језик.

У књизи са изменама и допунама има 1000 нових речи и још 1000 оних које су биле укључене али им је дато шире и прецизније тумачење.

Академик проф. др Клајн је приписао свом колеги Шипки највећу заслугу што је овај пројекат око речника страних речи реализован јер он је био иницијатор и навео да Шипка жели да постојећи Речник добије школску и енциклопедијску верзију.

Он је, уз навођење низа конкретних примера, истакао да нема намеру да „подлегне англицизмима које уводе у српски језик лоши преводиоци и незналице српског језика” и да ће „увек бранити наше речи, ако их имамо”.

По Шипкином мишљењу, ретке су књиге као овај Речник (обим, стручност, намена) које су за мање од две године доживеле три издања што је показатељ да су нам такве књиге потребне.

Он је истакао да је „Прометеј” показао спремност да изађе у сусрет потребама читалаца за књигама о језичкој култури покретањем „Лингвистичке едиције” у којој је штампано осам наслова. Шипка је позвао кориснике ових лексичких приручника да предложе шта им треба у овој области.

Театролог и пасионирани лексикограф Јован Ћирилов је оценио да је појава трећег допуњеног издања Речника велики догађај за српску културу јер је то капитално дело лексфикографије рађено са научним амбицијама и веома презицно, које има корисну примену и код правописних недоумица.

Као један од сарадника тандема Клајн-Шипка, који је имао задатак да проконтролише одреднице везане за театар, Ћирилов је обећао да ће наставити да сарађује „пошто је језик жива материја која се стално мења и обогаћује”. Он се сложио са ауторима да треба знати значење страних речи, али да се што мање користе, ако постоје адекватне наше.                                                            

Настављајућимисијуобјављивањаречника, каозначајногсегментакултуреицивилизацијенарода, „Прометеј” јеобјавиоиРечникрелигијскихпојмова, аутораИвеЦвитковића. Речникобухватакарактеристичнепојмовеизразличитихрелигија – одстароегипатскихистарогрчких, прекобудизмаихиндуизма, пасведоправославља, католичанстваиафричкихверовања...