Ucenama do dobrosusedstva

Predsednik Estonije Tomas Hendriks Ilves otvoreno se u nedelju založio za otvaranje separatističkih procesa u Rusiji. Na petom Svetskom kongresu ugro-finskih naroda, održanom proteklog vikenda u Hanti Mansijsku, pozvao je pripadnike ovih etničkih grupa da slede primer Estonije i krenu u osamostaljenje od sadašnje matične države – Rusije. Svoj poziv Ilves je začinio tvrdnjom da je svojevremeno odvajanje Estonije od SSSR-a bilo neophodno za očuvanje samobitnosti Estonaca. „Mnogi ugro-finski narodi tek treba da naprave svoj izbor”, naglasio je šef estonske države i zaključio: „Čim osetite ukus slobode, shvatićete da je to pitanje preživljavanja i da se bez toga, naprosto, ne može...”. Podsetimo, kongres je održan pod parolom: „Jednakosti i promene u svetu”, a u njemu su učestvovale delegacije svih ugro-finskih naroda Rusije kao i predstavnici Finske, Mađarske i Estonije.

Skandalozna Ilvesova izjava ostaje, za sada, u granicama nesporazuma koji godinama tinja između Talina i Moskve, a koji se, pre svega, tiče statusa Rusa koji su nakon raspada SSSR-a (1991) nastavili da žive u ovoj bivšoj sovjetskoj republici. Ne treba, međutim, smetnuti s uma da je ispad estonskog predsednika usledio neposredno po okončanju samita Rusija – EU, na kojem je razgovarano o putevima za dalju saradnju najveće države na svetu sa partnerima sa zapada starog kontinenta. Da li je, imajući pomenuto u vidu, Estonac govorio samo u svoje ime, ili se iza svega krije i nešto dublje, pokazaće se vrlo brzo.

Događaj u Hanti Mansijsku nije se završio na „Ilvesovoj separatističkoj inicijativi“. Odgovor domaćina usledio je gotovo munjevito. Za njega se pobrinuo Konstantin Kosačev, predsedavajući Komiteta za međunarodne odnose državne Dume Rusije. On je u svom izlaganju naveo da problemi među državama ne bi trebalo da se rešavaju izazivanjem novih etničkih sukoba. Ali, Kosačev je pri tome podsetio i na neuobičajeno delovanje međunarodnih organizacija, pre svega Evropskog parlamenta.

Naime, kada su 2005. nepoznata lica napala predsedavajućeg sveruskog pokreta Marijaca (uglavnom žitelji ruske republike Marij El) Vladimira Kozlova, Evropski parlament je uz podršku Talina uputio zahtev ruskoj vladi da se pomenuti slučaj hitno ispita i onemogući diskriminacija Marijaca. Sa druge strane kada je, ne tako davno, prilikom uklanjanja spomenika ruskim učesnicima Velikog otadžbinskog (Drugog svetskog) rata iz centra Talina došlo do žestokih sukoba policije sa proruskim demonstrantima pri čemu je jedan mladić poginuo, niko se iz Evropskog parlamenta nije našao pozvan da estonskoj vladi uputi zahtev za prestanak nasilja, podsetio je Kosačev.

„Rusija, za razliku od zemalja sa teritorija koje su nekada pripadale našoj državi, nema potrebu za specijalnom politikom prema različitim etničkim grupama. Nemamo problema sa suživotom i dobrosusedstvom ljudi najrazličitijih nacionalnosti“, napomenuo je Kosačev aludirajući, očigledno, na činjenicu da se u Estoniji i dan-danas trećina stanovnika (ruskog porekla) vode kao građani drugog reda. Posle reči dumskog deputata kompletna estonska delegacija, na čelu sa Ilvesom, demonstrativno je napustila salu.

Izlaganje Kosačeva očigledno je udarilo u samu srž dela evropske politike koji bi mogao da se imenuje krilaticom – „ucenama do dobrosusedstva“. Takav odnos EU prema državama koje teže da se pridruže evropskoj porodici osetila je nedavno i Srbija. Naime, iz Brisela je Beogradu u više navrata nedvosmisleno poručeno da ukoliko ozbiljno razmišlja o učlanjenju u Uniju mora kao dobre susede da prigrli i kosovske Albance. Na stranu to što je upravo EU nelegalnim priznavanjem nezavisnosti Kosova doprinela jačanju nesporazuma na Balkanu. Jer davanjem legitimiteta separatističkoj vladi u Prištini, Evropa ne samo da nije rešila problem Beograda i Prištine nego je otvorila slične procese i u Makedoniji, Crnoj Gori, na jugu Srbije, pa čak i u Grčkoj.

Jačanje nesporazuma među različitim etničkim grupama i državama pretvara sistem, takozvane, evrosolidarnosti u običan instrument za ucene, smatraju u Rusiji. Naravno, žrtve takvih ucena su po pravilu zemlje koje nisu članice evroporodice. Princip dobrosusedstva tumači se u svetlu dnevnopolitičkih potreba političara u Briselu, a ne kao jedini ispravan način da se problemi na starom kontinentu rešavaju dijalogom.

Sukobljavajući se sa nečlanovima EU, a posebno sa Rusijom kao najvećom državom u toj igri, male zemlje poput Estonije, kao da pokušavaju da budu veći katolici od pape. Teško je, naime, pretpostaviti da će na ovaj način biti razrešeni problemi trećine estonskih žitelja sa ruskim korenima. Bez njihovog normalnog uključivanja u svakodnevni život ova zemlja na severu Evrope ostaće daleko od statusa istinske demokratije.

A što se tiče Kosova i Metohije, sada je već jasno da ni unilateralno izglasavanje nezavisnosti, ni donošenje ustava nove kvazidržave, nije u skladu sa politikom dobrosusedstva za koju se, kako tvrde, zalažu u Briselu. Spaliti nekome kuću a potom mu pružati ruku pomirenja i ponašati se kao da se ništa nije dogodilo, teško da je pravo međukomšijsko ponašanje. Ali, možda nama sa Balkana to tako samo izgleda.