Referendum u SANU o izjavi predsednika Kostića?

U listu „Politika”  26. 2. 2021 na petoj strani objavljen je tekst „Ocić: Svi u SANU treba da se izjasne o Kostićevoj izjavi o Kosovu”.

Kada je bila kampanja za izbor predsednika SANU taj isti akademik Č. Ocić i D. Basta pisali su o predsedniku V. Kostiću veoma nekritički i sa puno pakosti. Oni navode da je V. Kostić odgovoran „za negativnu politizaciju, komercijalizaciju, sorosizaciju, estradizaciju i sve pojave koje krase njegov predsednički mandat u SANU .

Sada se ponovo javlja akademik Č. Ocić koji podržava M. Bećkovića – da svi akademici iznesu svoj stav o Kosovu i Metohiji povodom izjave predsednika Vladimira Kostića da je „politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo, jer ni de fakto ni de jure nije u rukama Srbije”).

Akademik Č. Ocić kaže da mu je „važno da Kostić povuče svoju izjavu”, a kaže da ga ne zanima borba za vlast u SANU.  Slični napadi na akademika V. Kostića, kao i novembra 2018. godine,

Hoće li ti akademici da uvedu referendum u SANU o izjavi predsednika Kostića? Kakva drskost i ko im je dao za pravo da od svakog člana SANU traže izjašnjavanje o izjavi V. Kostića? Da li mi živimo u demokratskom društvu gde svako može da ima svoje mišljenje, a da mu odmah ne prilepe neke etikete?

U SANU se biraju akademici prema njihovim naučnim dostignućima u određenoj oblasti nauke. Niko nema prava da komentariše politička i druga opredeljenja akademika.

Niko nema prava da od SANU traži izjašnjavanje akademika o Kosovu i Metohiji, jer svako od njih ima svoje mišljenje i kada dođe vreme za to iskazaće ga na referendumu u našoj zemlji. Hoće li neko slično da traži i od Univerziteta u Beogradu ili drugih univerzitetskih centara?

Da napomenem da su akademici V. Kostić, D. Teodorivić i još izvestan broj članova SANU (mislim preko 30), u skladu sa svojim značajnim rezultatima stavljeni na Stenford listu svetskih poznatih i priznatih naučnika. Sa tim  treba da se ponose SANU i naša država.

Na kraju i da se predstavim, u periodu 1956–1960, završio sam Prirodno-matematički fakultet (grupa Biologija), gde su mi predavali akademici S. Stanković, R. Anđus, V. Petrović, a u periodu 1960–1963 (za tri godine) završio sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu Univerziteta u Beogradu). Doktorirao sam iz oblasti genetike na sveučilištu u Zagrebu. Redovni sam profesor Univerziteta u Kragujevcu u penziji. Smatram da sa svojim znanjem i zvanjem imam puno pravo da ovom prilikom dam svoje argumentovano mišljenje.

Prof. dr Miroslav Kuburović,
Kragujevac