Apel Kisindžera

EVROAZIJA
Možda je veteran diplomatije Kisindžer u pravu, saopštavajući Amerikancima utisak da su Rusija, Medvedev i Putin usred istorijskog eksperimenta van skripata, i da im treba dati vremena. Zbog čega bi inače svemoćni predsednik ulazio u svoju složenu igru s premijerstvom, da je njegova ideja bila da samo zadrži vlast!? Pa, on je imao tu vlast. Svi sivi kardinali Kremlja izjašnjavali su se za to da Putin vlada, a da se odredba koja smeta još jednom mandatu – jednostavno ukloni iz ustava.

Kisindžerova impresija posle posete Moskvi je da tamo jeste u toku „neka vrsta preraspodele vlasti, mada oni nisu sigurni u njen ishod”. To znači, predsednik Medvedev debituje kao kreator, a premijer Putin nastoji da bude izvršilac spoljne i bezbednosne politike zemlje. Drugim rečima, u podeli ovlašćenja nema neiskrenosti – bez obzira na to što Putin, moćan i dalje, verovatno ne skreće pogled s terena na kome se njegov izabranik na mestu šefa države isprobava.

U slučaju da reformska zamisao ne uspe, Putin je tu, za polugama. Lako bi još jednom mogao biti predsednički kandidat.

Ukoliko je tačno, ovo mnogo podrazumeva. Na primer, da je Putin načisto s tim da je ruski centralizovani sistem, sa ukorenjenim materijalnim interesima klanova u vrhu, kočnica ruskom preobražaju. Dalje, da je Medvedev, s čijim je pogledima Putin vrlo dobro upoznat, zbog toga i pozvan na vrh – da pokuša i ostvari to o čemu govori. Recimo, da se izbori s „pravnim nihilizmom” i jednom od najvećih korupcija.

Rusija „se konsolidovala” i sada pokušava „da se modernizuje”. Kisindžer smatra – od SAD bi bilo mudro da joj u tome bar ne smetaju. Makar time što bi se Bušova administracija i predsednički kandidati „uzdržali od komentarisanja u javnosti”. Veteran smatra da bi Vašington trebalo da prekine da se ponaša kao da je „stvaranje ruske demokratije američki glavni zadatak”. Rusi teško doživljavaju takvo uplitanje. Stiču utisak da Amerika sprečava ruski oporavak, a takva klima će „pre ohrabriti na nacionalistički i konfrontacioni odgovor, nego na demokratsku evoluciju”.

Putinova politika „motivisana je potragom za pouzdanim strateškim partnerom, sa Amerikom kao željenim izborom”, uveren je Kisindžer. A njegova „turbulentna retorika poslednjih godina”, delimično frustracijom – zbog naopakog odziva Vašingtona takvom nastojanju Moskve. Čemu iritirati još i dalje, i baš u najdelikatnijem trenutku ruskog eksperimentisanja s podelom vlasti? Vuk diplomatije hladnog rata naziva taj trenutak „najviše obećavajućim periodom” Rusije. On savetuje, da Vašington zastane. Zar bezbednosni sistem Zapada nije već pomeren sa Elbe do pred Moskvu? Gde će još dalje, dok se bar ne vidi ishod pokušaja.

Slučajno ili ne, Kisindžerovo podsećanje na Putinovog favorita u potrazi Rusije za strateškim partnerom (dabome, i na dosad odbojno ponašanje Vašingtona ) koincidira s pozivom Moskve Americi i Evropi u zajednički bezbednosni prostor „od Vankuvera do Vladivostoka”, ako se tako može opisati predlog Medvedeva u Berlinu, da tri strane i Kanada potpišu novi ugovor o bezbednosti. Nešto po ugledu na Kelog-Brijanov pakt iz 1928 – s pozivom na uzdržavanje od rata, uz oslonac na diplomatiju potpisnika ugovora. Novi pakt obuhvatio bi čitavu severnu hemisferu, promovišući svojim podtekstom „carstvo hrišćana”, ujedinjenih u interesu zajedničkog odgovora pred izazovima budućnosti – kontrolom naoružanja, siromaštvom i ilegalnom imigracijom. (Mnogo šta drugo se može podrazumevati, i ako nije pomenuto.)

Predlog, moralo bi se reći, nije proizveo utisak. Mogućno je, zbog zaokupljenosti tri ključna faktora temama trenutka, Amerike izborima, Evrope „ustavom”, Rusije... Ili, pak, zbog utiska da Rusija sve vreme traži neki način da ospori poredak posle hladnog rata, nezadovoljna gubitkom istočne Evrope. Međutim, možda će hartija dospeti na sto kasnije. Pogotovo ako se glasnije bude čuo protest samih Amerikanaca, kao ovih dana stručnjaka za Rusiju predsedničkim kandidatima, da se Vašington predugo zaneo naplatom svojih dividendi hladnog rata – i rizikuje da previdi interese SAD. Od trajnog sporazuma s Rusijom.