Sve se (do)zna

Kad je Internet tek počeo da ulazi u naš život – a to nije bilo baš tako davno, prošlo je tek desetak godina – mnogo je štamparske boje potrošeno na članke koji su veličali nešto za šta se mislilo da je glavna prednost korišćenja globalne računarske mreže: anonimnost. Možemo da putujemo info-stradom, da svraćamo na različita mesta, komuniciramo sa drugima, a da pri tom budemo zaštićeni, da drugi ne znaju ko, u stvari, kucka po tastaturi ispred kompjuterskog ekrana.

Avaj, pokazalo se da je to bila najveća zabluda informatičke ere, ere koja nam je donela neslućena dobra, ali dobra koja, kako je to iz dana u dan sve očiglednije, moramo da plaćamo odricanjem od sopstvene privatnosti.

Poslednji ekser u kovčeg kojim se ona definitivno pokopava udaren je pre dva dana, presudom jednog američkog saveznog sudije, koji je najvećem od mnogobrojne „velike braće” na Internetu, Guglu, naložio da medijskoj kompaniji Vijakom (vlasniku MTV muzičkog kanala i filmskog studija Paramont) preda evidenciju o svakom ko je ikada posetio popularni sajt za razmenu video zapisa Ju tjub. A takvih je na milione (ima ih dosta sa našeg prostora, srazmerno broju naših korisnika Interneta). Sve u svemu, to je oko 12 terabajta podataka. Koliko je to možda je nešto jasnije ako se kaže da najveća svetska biblioteka, ona američkog Kongresa, koja poseduje 19 miliona knjiga i 56 miliona rukopisa, može da se digitalno smesti na 10 terabajta.

Ta evidencija se neće sastojati od imena i kućnih adresa posetilaca, već od digitalnih kodova kompjutera sa kojih su gledali Ju tjub video „klipove”. Ali, kako tvrde eksperti, to je dovoljno da vas, ako baš želi, neko locira. Vijakom na ovaj način želi da osnaži argumente u svom milijardu dolara teškom sporu sa Guglom (vlasnik Ju tjuba) oko autorskih prava na materijal iz video spotova i TV serija koji pojedini korisnici razmenjuju.

Presuda ima pravne posledice, tako što vlasnike popularnih internet-sajtova, koji svoje sadržaje obezbeđuju isključivo prilozima korisnika, proglašava zakonski odgovornim za sadržaj tih komunikacija (popularna internet-berza Ibej oglobljena je nedavno od strane jednog francuskog suda sa 61 milion dolara, zato što su njeni korisnici prodavali lažne „luj viton” tašne).

One društvene su još teže: to šta smo gledali na Ju tjubu govori mnogo o nama, kao što, takođe, naše svakodnevne pretrage preko Gugl servisa otkrivaju naša interesovanja i time crtaju prilično precizne profile...

Svakim izlaskom na Internet ostavimo poneki trag, a da toga nismo svesni: svaki i-mejl je otvoreno pismo koje može da pročita i onaj kome nije namenjeno. Ona internet-mesta na koja često svraćamo prilikom prve posete u naše kompjutere instaliraju „kolačiće” – programčiće koji raportiraju o onome što činimo kad se „ulogujemo”. Na sajtovima za „druženje” pak sasvim voljno ostavljamo informacije o svojim sklonostima, ne mareći da je to dostupno i nedobronamernima...

Da li to znači da tehnologija izmiče kontroli, a da je Orvelov svevideći Veliki brat promenio mesto stanovanja: umesto u državi, sada je u velikim informatičkim korporacijama?

Izgleda da je sada na obe adrese, pri čemu politički i korporativni nadzor nad građanima nema veze sa sistemom: da li je autoritativni ili demokratski. Izgovori su, naravno, različiti: u jednom slučaju je sabotiranje opozicije, u drugom borba protiv terorizma, u trećem lukrativni biznis ,,ciljanog” oglašavanja.

Sve to dolazi u malim dozama, pa se bezbolno navikavamo: prednosti koje nam u poslu i ličnom životu pružaju kompjuteri, mobilni telefoni, kreditne kartice i sve druge naprave za poslovanje, komunikaciju i transakcije koje koristimo u sve većoj meri, toliko su velike da u daleki drugi plan potiskuju strahove od neželjenog uvida u našu intimu. Nije više reč samo o prisluškivanju: mobilni telefon od kojeg se ne razdvajamo je i naš precizni lokator: naš operater u svakom trenutku može da pročita gde se nalazimo, sa preciznošću od oko stotinu metara.

Telefonske kompanije i internet-provajderi rutinski čuvaju sve podatke o našim razgovorima, elektronskoj pošti i internet-posetama. Zemlje EU su počele, jedna po jedna (Nemačka, Švedska, Britanija), da preuzimaju velika ovlašćenja u špijuniranju svojih građana (u ime borbe protiv terorizma), donoseći zakone koji bi pre 11. septembra 2001. bili nezamislivi.

U nekoliko evropskih gradova stigla su specijalna Gugl vozila, koja nasumice snimaju prizore sa njihovih ulica i stavljaju ih na uvid svima na Internetu. To je program „strit vju” („pogled sa ulice”), koji je zbog svojih voajerskih elemenata već odavno podjednako popularan i kontroverzan u Americi…

Vrli Novi svet.