Razvodnjeni patriotizam čelnika SANU

„SANU ne deli Kostićeve stavove prema Kosmetu”, kaže akademik prof. dr Ljubiša Rakić u intervjuu za „Politiku” od 11. aprila 2021. godine.

Činjenica je da je Srbija pre više od dve decenije napadnuta, njen narod je ugrožen. Jer narod, da bi bio narod, mora imati zemlju i jezik a stara mudrost glasi: „Ako narod ima majku (patriju), onda mu je zemlja na kojoj živi majka, koja ga hrani i iznova rađa.”

Ranije, u svom broju od 4. marta 2021. godine „Politika” je prenela izjavu akademika prof. dr Ljubomira Maksimovića, istoričara – vizantologa i potpredsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, datu za Tanjug a povodom poziva jednog dela akademika, među kojima je apostrofirao Matiju Bećkovića, da se ova institucija oglasi oko kosovskog pitanja i izjave akademika prof. dr Vladimira Kostića, lekara – neurologa i predsednika SANU, o Metohiji i Kosovu.

 Skoro kompletan tekst izjave ukazuje na napor, koji čini gospodin Maksimović u funkciji potpredsednika SANU da na svaki način abolira Vladimira Kostića, kao predsednika ove institucije, od javne odgovornosti za protivustavne i antinacionalne stavove.

Suvišno je naglašavati da pitanje Metohije i Kosova predstavlja ne samo ustavnu kategoriju od par ekselans nacionalnog značaja, već i najviši stepen patriotizma, jer se radi o pitanju biti ili ne biti za srpsku naciju i državu. Odricanje od Metohije i Kosova znači, odricanje od identiteta svog naroda i države.

Poreklo po predanju (nemanjićko), mesto rođenja i krštenja (Metohija, manastir Visoki Dečani), proterivanje sa ognjišta od okupatora (1942. i 2000), nivo znanja i obrazovanja, iskustva čobanina, najamnika, robijaša, višedecenijskog privrednika i narodnog poslanika, a naročito veštine stečene pri izbavljenju Trepče iz njenog, u viševekovnoj istoriji, najdubljeg potonuća, čini me kompetentnim da se kritički osvrnem na iznete stavove čelnika SANU.

Akademik Maksimović ističe da Srpska akademija nauka i umetnosti nije politička već naučna institucija. Međutim, prenebregava da je ona istovremeno i srpska, bar što se tiče njenog  punog naziva, jer to nije formalno pitanje, već duboko suštinsko. Pored šefa države, čija je ustavna obaveza da obezbedi najveći mogući stepen sloge i jedinstva naroda koji ga je izabrao, bez obzira na stranačku pripadnost i biračko opredeljenje, ta obaveza pripada i ostalim nacionalnim institucijama. Od jedinstvenog stava svih institucija u Srbiji a naročito onih od posebnog značaja, koje u svom nazivu sadrže i „prefiks” s r p s k a, o najvažnijim nacionalnim pitanjima, kao što je sudbina Metohije i Kosova, zavisi i stepen sloge i jedinstva srpskog naroda i njegove države u celini, čime se na najbolji način jemči njen suverenitet, teritorijalni integritet, ekonomski prosperitet i vojna neutralnost.

Ovde treba napomenuti da ni Srpska pravoslavna crkva – SPC nije politička institucija a svedoci smo, da je njen stav, kroz istoriju, od presudnog značaja za ostvarivanje visokog stepena jedinstva i sloge srpskog naroda. I ovde deluju živi ljudi, i tu postoje različita mišljenja, ali kada su u pitanju sloga i jedinstvo, onda su svi na istoj strani, i Sinod (Izvršni odbor) i patrijarh (predsednik) a sve u ime opstanka nacije i države.

Posebno se, potpredsedniku Maksimoviću, može zameriti na neprimerenom, maltene pejorativnom poređenju predloga akademika Matije Bećkovića, da se svi članovi SANU pojedinačno izjasne povodom pitanja Metohije i Kosova, sa skojevskim ili partijskim delovanjem. Skoro da sam siguran da je gospodinu Maksimoviću dobro poznato da je to omladinsko angažovanje rezultiralo nemerljivim uspesima u obnovi ratom opustošene zajedničke nam države, od strane nacističke Nemačke i njenih saveznika, kada su ti isti skojevci „naoružani” krampovima, lopatama, ručnim kolicima, u to vreme najsavremenijom građevinskom mehanizacijom i iznad svega neviđenim elanom  i patriotizmom, izgradili prvu posleratnu prugu Šamac – Sarajevo, nazvanu prugom „Bratstva i jedinstva”.

Akademik Maksimović ne govori istinu, kada kaže da: „postoji stalno ponavljanje  u javnosti da je jedan naučni skup o Kosovu i Metohiji zabranjen...” a da je „SANU pružila dokaze da to nije tačno”. Istina je da sam kao akter oživljavanja proizvodnje u jednom od najvećih rudarsko-metalurško hemijskih i poljoprivrednih kombinata u jugoistočnoj Evropi dobio poziv o učešću za Okrugli sto o Kosovu i Metohiji u sedištu SANU, koji je zakazan za 24. oktobar 2018. godine u 10 časova. Poziv sam prihvatio i blagovremeno dostavio referat pod nazivom: „Kombinat Trepča kao faktor ekonomskog i društvenog razvoja Srbije i Kosova i Metohije”. Pošto je održavanje ovog naučnog skupa zabranjeno, referat je u skraćenom izdanju objavila „Politika” 31. oktobra 2018. godine, pod naslovom „Vrednost Trepče je nemerljiva”, dok je u celosti štampan u knjizi „Kazivanja o Trepči 1303–2018”.

Iz istorije je poznato da je većina drevnih društava i uređenih država, patriotizam smestila na pijedestal svojih osnovnih vrednosti svrstanih u tri grupe: nacionalne, društvene i lične vrednosti. Ignorišući patriotizam rizikuje se da se ostavi prazan prostor za razna mešetarenja, koja su često pogubnija za jedan narod i njegov opstanak od najrazornijeg oružja koje svet poznaje.

Očigledno da postoji nešto trulo u SANU. Jer izjava koju je dao akademik Vladimir Kostić u svojstvu njenog čelnika, dana 18. oktobra 2015. godine a koja se povremeno, kada kome zatreba, i danas oživljava, čak i od strane njega samoga „da Kosovo ni de fakto ni de jure nije naše”, u najmanju ruku predstavlja širenje defetizma u bukvalnom smislu te reči.

Zbog svega navedenog ni svi sveci ne mogu ga opravdati pred srpskim narodom, pa ni akademik Ljubomir Maksimović u svojstvu potpredsednika SANU.

I umesto što se gospodin Kostić, uz podršku svojih istomišljenika u upravnim telima SANU, zabarikadirao i stavio ovaj problem pod tepih, te tako blokirao javnu raspravu, demokratičnije i patriotskije bi bilo, da se svaki član pojedinačno izjasni, odnosno da Skupština akademije donese odluku o njegovom ličnom stavu prema Metohiji i Kosovu.

Naposletku, najčasniji izlaz iz ovog galimatijasa je da se akademik prof. dr Vladimir Kostić hitno povuče sa tog uglednog mesta, predsednika SANU i tako spasi i svoju čast i čast ove najviše naučno-umetničke i kulturne srpske institucije i istovremeno sačuva ugled svoje države i naroda.

Nakon toga, kao „slobodan čovek”, može do mile volje da iznosi svoje lične stavove pa bili oni protivustavni i nepatriotski.

Generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka