Zeleni dogovor

Pre industrijske revolucije, rast BDP-a je bio 0,5 odsto da bi u 19. veku ekonomija eksplodirala , upotreba resursa ali i privređivanje po glavi stanovnika nadmašili su sve što je do tada viđeno u ljudskoj civilizaciji.  Javile su se debate u kom pravcu dalje funkcionisanje ekonomije treba da ide, a dva najdominantnija pravca koja će obeležiti 20. vek jesu princip pravednosti i princip efikasnosti. Princip pravednosti bazirao se na pravednoj raspodeli resursa dok je princip efikasnosti bio baziran na efikasnoj ekonomiji koja daje svima šansu i stvara konkurenciju radi unapređenja proizvoda i usluga.

Stoleće koje je iza nas pokazuje da su ideje Adama Smita da rad pojedinca u sopstvenom interesu dovodi do blagostanja svih nadvladale ideje Marksa da se od svakoga prema sposobnostima resursi dele na svakoga prema potrebama.  Druga polovina stoleća je to naročito pokazala dok se sistem na istoku urušavao od neefikasnosti, na zapadu su cvetale progresivne liberalne ideje Miltona Fridmena. Ideje levice svakako nisu bile besmislene i razlog su sigurno što danas u svetu dominiraju političke ideje koje se baziraju na levom ili desnom centru a zapravo sadrže elemente i jedne i druge strane.

Dominacija kapitalističkog društvenog uređenja je učinila veliku stvar za čovečanstvo, od sedamdesetih godina prošlog veka 80 odsto ljudske populacije na svetu je izašlo iz siromaštva, a samo u protekle dve decenije to je učinilo 800 miliona Kineza.

Tokom kretanja ka begu od siromaštva i uvećanju prosperiteta promakla nam je važna stvar a ona će zasigurno obeležiti ideologije 21. veka, resursi su ograničeni. Više nije stvar koliko daleko možemo da odemo u stvaranju profita već da li će ostati dovoljno resursa da i trenutni način života koji karakteriše potrošački stil održimo.

Prilikom imenovanja nove evropske komisije predsednica Ursula fon der Lajen je kao svoj prvi potez najavila novi zeleni dogovor. Ponudila je novi zeleni dogovor, odnosno investicije od čak 100 milijardi evra u obnovu evropske ekonomije u pravcu održivog razvoja dok je bivšem predsedniku Trampu jedna od glavnih primedaba bila upravo zanemarivanje klimatskih promena i negativan stav prema Pariskom sporazumu.

Zaključci prethodnog Svetskog ekonomskog foruma bazirali su se na ideji profesora Klasua Švaba osnivača foruma da je neophodan veliki reset nakon korona krize  u kojem bi se odstupilo od postojećeg neoliberalnog kapitalizma a otpočelo kapitalizmom sa vrlinama. Kapitalizam koji ne bi zadovoljio samo deoničare već i aktere sistema a sve krećući se ka dekarbonizaciji društava, putem kojim su krenule najznačajnije međunarodne organizacije poput EU i UN.

Narodna skupština Srbije je nedavno usvojila finansijski aranžman koji ima za cilj bavljenje zelenom ekonomijom, usvojen je i zakon o klimatskim promenama što nas svrstava u red zemalja koje će u ovom segmentu pratiti trendove savremene politike.

Direktor agencije za zaštitu životne sredine