Đurđevdan svi slavimo

Za šporetom na drva, ispred trošne kuće, stoji domaćica i pere posuđe u velikoj plastičnoj kofi. Miris jagnjećeg pečenja, žamor i zvuci romske muzike obavili Ulicu Vuka Vrčevića na Paliluli, kako to tamo biva, kad se slavi Đurđevdan.

– Ajde, ajde, ulazite, sad će i moj muž! Neću da se slikam i pričam za novine! – smeje se Vida, dok doliva vodu iz flaše u vanglu sa sudovima.

Domaćin razmiče zavesu od šarenih perli, izlazi iz kuće i od srca nas poziva da sednemo za veliki plastični sto u dvorištu.

– Slavimo slavu. I ne samo mi, nego i komšije. Ukupno osam porodica, svi slavimo. Svako za sebe, ali idemo i jedni kod drugih u goste. Ispekli smo jagnje. Vidiš, tamo u onoj crnoj peći, kod prvog komšije – upire prstom u trošnu ogradu, koju u tom času preskače jedan dečak. Došao je da se igra sa Anastasijom, Elvirom i Eminom, koje su za praznični dan obukle lepršave bele haljine. S vremena na vreme, glava porodice opomene ih da paze kuda trče i skaču da ne bi „zakačili” balone s vodom, koji su poređani u dvorištu.

– Nemamo vodu u ovom delu ulice. Nedostaje nam samo ventil, ostalo bismo mogli i sami da improvizujemo. Nema gde nismo išli, kome se nismo žalili, svi obećavaju da će da reše naš problem. A niko ništa da uradi. Rekli nam da pripremimo balone i da će da doteraju cisternu. Ništa... – priča naš domaćin Vasić i dodaje da se vodom snabdevaju kod komšija u drugom delu naselja.

Nekoliko porodica, mnogo dece, veli, bez vode je teško. Za ostalo, kako kaže, snalazi se.

– Radim sve i svašta, moleraj, popravke, a kada toga nema, onda lepo uzmem kolica, guram po gradu, pa šta se nađe. Reciklaža – smeje se, a drvena kapija se odjednom otvara.

Stigli gosti. Pljušte pozdravi i čestitke... Razleteše se domaćin i domaćica, služe goste domaćom kafom, „crnim” i „žutim” sokom. Klinci ugrabili priliku, pustili psa sa lanca da trči po dvorištu, kažu, neće tata da se ljuti, praznik je.

– Imam šest godina i idem u školu – hvali se Elvira, dok se ostala deca smeškaju. U dvorište ulaze Tasići, Ramadani, Todorovići... A slučajni prolaznici mašu, pozdravljaju domaćine...

Iz drugog dela naselja, koje se skriva iza gustog oblaka prašine, ne dopire iz svakog dvorišta graja i muzika. Žive tu i muslimani, pričaju nam gosti i domaćini uglas, u ovom naselju, slaviće se Ramazanski bajram. Svega ima, kažu dok nas ispraćaju iz dvorišta, ali jedno se zna – Đurđevdanu se svi raduju.