Ђурђевдан сви славимо

За шпоретом на дрва, испред трошне куће, стоји домаћица и пере посуђе у великој пластичној кофи. Мирис јагњећег печења, жамор и звуци ромске музике обавили Улицу Вука Врчевића на Палилули, како то тамо бива, кад се слави Ђурђевдан.

– Ајде, ајде, улазите, сад ће и мој муж! Нећу да се сликам и причам за новине! – смеје се Вида, док долива воду из флаше у ванглу са судовима.

Домаћин размиче завесу од шарених перли, излази из куће и од срца нас позива да седнемо за велики пластични сто у дворишту.

– Славимо славу. И не само ми, него и комшије. Укупно осам породица, сви славимо. Свако за себе, али идемо и једни код других у госте. Испекли смо јагње. Видиш, тамо у оној црној пећи, код првог комшије – упире прстом у трошну ограду, коју у том часу прескаче један дечак. Дошао је да се игра са Анастасијом, Елвиром и Емином, које су за празнични дан обукле лепршаве беле хаљине. С времена на време, глава породице опомене их да пазе куда трче и скачу да не би „закачили” балоне с водом, који су поређани у дворишту.

– Немамо воду у овом делу улице. Недостаје нам само вентил, остало бисмо могли и сами да импровизујемо. Нема где нисмо ишли, коме се нисмо жалили, сви обећавају да ће да реше наш проблем. А нико ништа да уради. Рекли нам да припремимо балоне и да ће да дотерају цистерну. Ништа... – прича наш домаћин Васић и додаје да се водом снабдевају код комшија у другом делу насеља.

Неколико породица, много деце, вели, без воде је тешко. За остало, како каже, сналази се.

– Радим све и свашта, молерај, поправке, а када тога нема, онда лепо узмем колица, гурам по граду, па шта се нађе. Рециклажа – смеје се, а дрвена капија се одједном отвара.

Стигли гости. Пљуште поздрави и честитке... Разлетеше се домаћин и домаћица, служе госте домаћом кафом, „црним” и „жутим” соком. Клинци уграбили прилику, пустили пса са ланца да трчи по дворишту, кажу, неће тата да се љути, празник је.

– Имам шест година и идем у школу – хвали се Елвира, док се остала деца смешкају. У двориште улазе Тасићи, Рамадани, Тодоровићи... А случајни пролазници машу, поздрављају домаћине...

Из другог дела насеља, које се скрива иза густог облака прашине, не допире из сваког дворишта граја и музика. Живе ту и муслимани, причају нам гости и домаћини углас, у овом насељу, славиће се Рамазански бајрам. Свега има, кажу док нас испраћају из дворишта, али једно се зна – Ђурђевдану се сви радују.