Čo-Čo San modernog stila kao izazov

Biće to sasvim novo iskustvo za publiku da doživi emotivnu i snažnu Čo-Čo San, u izvođenju harizmatične primabalerine Ane Đurić, na premijeri baleta „Madam Baterflaj”, u režiji i koreografiji Petera Brojera, zakazanoj za večeras u 19 sati na sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Za razliku od Pučinijeve opere, istoimeni balet u osnovi ima drugačiju priču, a postavljen je u koprodukciji sa austrijskom pozorišnom kućom „Evropa balet”, iz Sankt Peltena. Drugo izvođenje je 18. maja, u isto vreme i na istoj sceni, dok će se premijera u pomenutom teatru u Austriji održati 11. juna.

Reditelj Brojer je baletsku priču „Madam Baterflaj” bazirao na staroj japanskoj legendi „Princeza meseca”, koja silazi na zemlju da bi iskusila ljudska osećanja. Želeo je da prikaže kulturološke razlike između Japana i Amerike, a njegova Čo-Čo San je jaka žena. Osim segmenata Pučinijeve partiture u ovom komadu se čuje originalna orkestarska muzika Japana i savremene američke kompozicije.

Ana Đurić, primabalerina SNP-a (Foto: Milenko Đilas)

‒ Madam Baterflaj je velika uloga za baletskog umetnika u svakom pogledu. Uobičajeno je da koreograf ostavlja na vas utisak, kao i mi igrači na koreografe. Uglavnom smo iz različitih kulturoloških podneblja, ali nas spaja muzika, pokret i magija stvaranja novog. Čo-Čo San zaista predstavlja izazov za mene budući da nije klasičnog, već modernog stila. Mislim da smo se dobro svi u ansamblu snašli. Tumačim ulogu te emotivne žene, koja prolazi kroz gubitak, bol, patnju, ljubav, sreću, očaj... i nije bilo nimalo lako raditi ovakvu rolu izražajno, tehnički, niti kondiciono. Zajedno sa pedagogom Oksanom Storožuk mislim da sam dosegla pravu meru, prevazišavši teškoće na koje smo nailazile ‒ kaže Ana Đurić, prvakinja baleta SNP-a, poznata po maestralno odigranim glavnim rolama u klasičnim i neoklasičnim baletima, kao što su „Labudovo jezero”, „Žizela”, „Uspavana lepotica”, „Don Kihot”, „Krcko Oraščić”, „Romeo i Julija” , „Grk Zorba”, „Dama s kamelijama”...

Za mnoge od njih dobila je značajne nagrade, koje su potvrdile da je na pravom putu. Diplomirala je 2010. u Baletskoj školi „Lujo Davičo” u Beogradu, u klasi Rose Milić i iste godine bila angažovana u Kairskoj operskoj kući. Posle godinu dana dobija stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu, gde je zaslužila status primabalerine.

O tome koliko muzika u predstavama utiče na igrača, Ana Đurić kaže:

‒ Na moju igru muzika veoma utiče i sama predstava mnogo od nje zavisi. Lakše se igra, manje energije troši kada muzika vodi kroz pokret i kada sa vama priča emociju koja treba da se dočara publici. U predstavi „Madam Baterflaj” muzika je stilski različita. Navikla sam da igram uz klasičnu muziku, ali moram priznati da mi je prijala ova promena.

Na pitanje kako uspeva da dosegne maksimum u svojoj umetnosti i da li bi neku ulogu navela kao omiljenu ističe:

‒ Ne bih izdvojila nijednu. Svaka je posebna na svoj način i sa sobom nosi novu emociju, tehniku i iskustvo, što je meni kao igraču potrebno, kako bih mogla stalno da nadograđujem sebe. Kad je reč o motivaciji, važan je onaj osećaj kada uspete da uradite nešto na šta ste toliko truda i vremena uložili. Kad god pomislim da ne mogu više, taj osećaj me podseti da mogu još. Sada od premijere „Madam Baterflaj” i saradnje sa evropskim umetnicima očekujem lep, zanimljiv i interesantan rezultat..

I kako to biva u životu baletskih umetnika, posle jedne završene predstave, sledi druga, a o tome šta je očekuje, Ana Đurić otkriva za kraj:

‒ Planovi su izvođenje premijere „Ohridske legende”, u koreografiji Vladimira Logunova, koja je bila predviđena za mart 2020. godine, ali je odložena zbog pandemije. Kad je reč o ulogama, bitno je samo da ih je što više i da se nižu.

Umetnički tim na premijeri

Na premijeri baleta „Madam Baterflaj” pored Ane Đurić u ulozi Čo-Čo San, pojavljuju se i Samjuel Bišop u ulozi Pinkertona, poručnika američke mornarice, Lana Stojanović u roli služavke Suzuki, zatim Katarina Kljajić igra Kejt, David Gruoso igra Šarplesa, američkog konzula itd. Peter Brojer iz Nemačke, osim kao koreograf i reditelj ovog dela, potpisuje i scenografiju, izbor muzike, autor je libreta, a pobrinuće se i za dizajn svetla i zvuka u saradnji sa tehničkim timom SNP-a. Kostimografkinja je J. T. iz Japana, dizajn video-projekcije je poveren Markusu Gesleru iz Austrije. Slike u projekcijama radiće Sebastijan Šeremet iz Slovenije. Asistent koreografa je Dominik Vajda iz Austrije.