Ženski šarm parlamenta

Novi saziv srpskog parlamenta u odnosu na prethodni nije napravio neki naročiti pomak što se tiče broja žena koje su dobile poslanički mandat. Međutim, iako svoje mesto u skupštinskim klupama imaju samo 53 dame, one su, prvi put za 18 godina višestranačja, brojnije u rukovodstvu Narodne skupštine Srbije. Ona je, tako reći, u rukama dama, jer za „predsedničkim stolom” sede četiri predstavnice „slabijeg pola” i tri „jačeg pola”. Predstavnici oba pola saglasni su da je ovo dobar znak da je naše društvo napredovalo, ali, istovremeno, ističu da ne bi bilo dobro ukoliko su one tu samo zbog stranačkog marketinga.

Zastupljenost žena na izbornim listama propisana je zakonom, pa su ih sve stranke kandidovale tačno onoliko koliko moraju, dakle 30 odsto. Kako zakon ne kaže da partije moraju da daju 30 odsto osvojenih mandata ženama, one, kad dođe do raspodele, uvek ostanu u velikoj manjini. Ni sada nije drugačije, ali su ovaj put bolje prošle, jer su dobile važne i odgovorne funkcije.

Za predsednika parlamenta izabrana je Slavica Đukić-Dejanović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije, a od šest potpredsednika, tri su dame – Gordana Čomić (DS), Nataša Jovanović (SRS) i Judita Popović (LDP). Dame su dobile i mesta predsednika i zamenika predsednika vrlo važnog Odbora za finansije, Jorgovanku Tabaković (SRS) i Branku Ljiljak (DS), a i sekretar tog odbora je žena. Žene šefuju i poslaničkim grupama, pa je Nada Kolundžija (DS) šef kluba „Za evropsku Srbiju”, a Suzana Grubješić je na čelu poslanika G17 plus. Jedini „muški bastion” u parlamentu, od najvažnijih radnih tela, ostao je Odbor za odbranu i bezbednost, pa je od 17 članova, samo jedna žena i to Nataša Jovanović (SRS), koja je i u prethodnom sazivu ovog odbora bila jedina predstavnica „lepšeg pola”, ali zato se zato njen glas i te kako čuo. Ne treba sumnjati da će tako biti i sada.

Zanimljivo je da su socijalisti, što sami, što u koalicijama sa presudnim glasom, vladali punih deset godina, ali da nikada nisu čak ni predložili neku damu za predsednika parlamenta, a imali su i te kako uticajne žene. Doduše, jedno vreme poslanicima SPS-a šefovala je Gorica Gajević, tadašnji generalni sekretar stranke. I vrlo „čvrstom rukom” je vodila klub. Gajevićeva više nije politički aktivna, a Slavica Đukić-Dejanović tek sada je dobila priliku da bude predsednik parlamenta, iako je član SPS-a od njegovog osnivanja, pri tom je uvek bila na istaknutim stranačkim funkcijama. Bilo je pokušaja da se na čelo parlamenta izabere dama i do 2000. godine, ali je on propao. Srpska radikalna stranka, zajedno sa opozicionim kolegama iz DS-a i DSS-a, 1994. godine kandidovala je Jorgovanku Tabaković, glasalo se nekoliko puta, uvek su bile „pata-karte”, takav je bio odnos snaga u parlamentu. Onda su socijalisti pribegli „malim lukavstvima”, pa su nekako, uz pomoć neidentifikovana četiri glasa opozicionara, ipak, izabrali Dragana Tomića za predsednika skupštine. Radikali su još jednom kandidovali damu za predsednika parlamenta, ali tada nije bilo nikakvih izgleda za izbor, jer nije bilo podrške drugih opozicionara, pa su za Gordanu Pop Lazić glasala samo 82 poslanika njene stranke.

Ove nove vetrove u srpskom parlamentu, Suzana Grubješić, kako kaže, pozdravlja i nada se da „izbor žena na važne funkcije u parlamentu predstavlja pomak u uspostavljanju ravnopravnosti polova”. Ona dodaje, da ne bi bilo dobro ukoliko je to učinjeno u marketinške svrhe, jer bi „bilo ružno staviti neku ženu na bilo koju funkciju samo zbog neke kvote, ili zato što to lepo izgleda s marketinške tačke gledišta”. Grubješićeva dodaje: „Žene jesu jednako sposobne, ako ne i sposobnije u nekim poslovima od muškaraca i treba da zauzmu rukovodeća mesta”. Prema njenim rečima, Jorgovanka Tabaković je korektno vodila Odbor za finansije i u prethodnom sazivu, „korektno smo sarađivale i nema razloga da ni ubuduće ne bude tako”. Tabakovićka je, sa svoje strane, posle izbora izrazila nadu da će saradnja u odboru biti dobra, kao što je bila, a „dosta smo posla zajedno uradili”.

Nada Kolundžija kaže da hoće da veruje da više žena na rukovodećim pozicijama u parlamentu predstavlja pomeranje svesti društva, da nije u pitanju marketing, niti rezultat pukog slučaja. Ona podseća da je u strukturi stanovništva Srbije više od 50 odsto žena i dodaje da bi one i zbog toga morale biti zastupljene u istoj srazmeri i tamo gde se odluke donose. Kolundžija veruje i da će dame doprineti efikasnijem radu, jer „žene imaju potrebu da svaki posao završe, a istovremeno je kod njih, gotovo, potpuno odsutna lična sujeta, koja je, vrlo često, prepreka u dogovaranju”. Dakle, kaže Kolundžija, verujem da ćemo lakše dolaziti do dogovora, a onaj ko ne razume da je pitanje upravljanja društvom pitanje kompromisa, ne bi ni trebalo da se bavi politikom.

Milisav Petronijević, šef beogradskih socijalista i poslanik, kaže da su stranački organi partije jednoglasno predložili Slavicu Đukić-Dejanović za predsednika, zbog njenih izuzetnih profesionalnih kvaliteta. To što je ona dama, kaže Petronijević, samo je dodatni plus. I on smatra da je dobro što su žene u većini u „predsedništvu parlamenta”, „jer je to dobar znak da se naše društvo menja, napreduje”.

Zoran Ostojić (LDP) ovu „prevlast” dama ocenjuje kao pomak: „Dobro je da su negde u većini, a kad je to još u rukovodstvu parlamenta, onda je to posebno dobro, ali i logično, jer su one u većini u strukturi stanovništva.” Ostojić kaže i da će ovakva struktura rukovodstva „dati jedan šarm skupštini”. On dodaje da LDP, iz političkih razloga, nije mogao da glasa za Slavicu Đukić-Dejanović, ali „svakako to daje šarm”. Ostojić kaže i da će ovakva struktura „predsedništva” možda olakšavati rad parlamenta, zato što će „poslanici sa, da tako kažem, manjkom kućnog vaspitanja taj nedostatak vaspitanja teže pokazivati prema ženama”.