Женски шарм парламента

Нови сазив српског парламента у односу на претходни није направио неки нарочити помак што се тиче броја жена које су добиле посланички мандат. Међутим, иако своје место у скупштинским клупама имају само 53 даме, оне су, први пут за 18 година вишестраначја, бројније у руководству Народне скупштине Србије. Она је, тако рећи, у рукама дама, јер за „председничким столом” седе четири представнице „слабијег пола” и три „јачег пола”. Представници оба пола сагласни су да је ово добар знак да је наше друштво напредовало, али, истовремено, истичу да не би било добро уколико су оне ту само због страначког маркетинга.

Заступљеност жена на изборним листама прописана је законом, па су их све странке кандидовале тачно онолико колико морају, дакле 30 одсто. Како закон не каже да партије морају да дају 30 одсто освојених мандата женама, оне, кад дође до расподеле, увек остану у великој мањини. Ни сада није другачије, али су овај пут боље прошле, јер су добиле важне и одговорне функције.

За председника парламента изабрана је Славица Ђукић-Дејановић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, а од шест потпредседника, три су даме – Гордана Чомић (ДС), Наташа Јовановић (СРС) и Јудита Поповић (ЛДП). Даме су добиле и места председника и заменика председника врло важног Одбора за финансије, Јоргованку Табаковић (СРС) и Бранку Љиљак (ДС), а и секретар тог одбора је жена. Жене шефују и посланичким групама, па је Нада Колунџија (ДС) шеф клуба „За европску Србију”, а Сузана Грубјешић је на челу посланика Г17 плус. Једини „мушки бастион” у парламенту, од најважнијих радних тела, остао је Одбор за одбрану и безбедност, па је од 17 чланова, само једна жена и то Наташа Јовановић (СРС), која је и у претходном сазиву овог одбора била једина представница „лепшег пола”, али зато се зато њен глас и те како чуо. Не треба сумњати да ће тако бити и сада.

Занимљиво је да су социјалисти, што сами, што у коалицијама са пресудним гласом, владали пуних десет година, али да никада нису чак ни предложили неку даму за председника парламента, а имали су и те како утицајне жене. Додуше, једно време посланицима СПС-а шефовала је Горица Гајевић, тадашњи генерални секретар странке. И врло „чврстом руком” је водила клуб. Гајевићева више није политички активна, а Славица Ђукић-Дејановић тек сада је добила прилику да буде председник парламента, иако је члан СПС-а од његовог оснивања, при том је увек била на истакнутим страначким функцијама. Било је покушаја да се на чело парламента изабере дама и до 2000. године, али је он пропао. Српска радикална странка, заједно са опозиционим колегама из ДС-а и ДСС-а, 1994. године кандидовала је Јоргованку Табаковић, гласало се неколико пута, увек су биле „пата-карте”, такав је био однос снага у парламенту. Онда су социјалисти прибегли „малим лукавствима”, па су некако, уз помоћ неидентификована четири гласа опозиционара, ипак, изабрали Драгана Томића за председника скупштине. Радикали су још једном кандидовали даму за председника парламента, али тада није било никаквих изгледа за избор, јер није било подршке других опозиционара, па су за Гордану Поп Лазић гласала само 82 посланика њене странке.

Ове нове ветрове у српском парламенту, Сузана Грубјешић, како каже, поздравља и нада се да „избор жена на важне функције у парламенту представља помак у успостављању равноправности полова”. Она додаје, да не би било добро уколико је то учињено у маркетиншке сврхе, јер би „било ружно ставити неку жену на било коју функцију само због неке квоте, или зато што то лепо изгледа с маркетиншке тачке гледишта”. Грубјешићева додаје: „Жене јесу једнако способне, ако не и способније у неким пословима од мушкараца и треба да заузму руководећа места”. Према њеним речима, Јоргованка Табаковић је коректно водила Одбор за финансије и у претходном сазиву, „коректно смо сарађивале и нема разлога да ни убудуће не буде тако”. Табаковићка је, са своје стране, после избора изразила наду да ће сарадња у одбору бити добра, као што је била, а „доста смо посла заједно урадили”.

Нада Колунџија каже да хоће да верује да више жена на руководећим позицијама у парламенту представља померање свести друштва, да није у питању маркетинг, нити резултат пуког случаја. Она подсећа да је у структури становништва Србије више од 50 одсто жена и додаје да би оне и због тога морале бити заступљене у истој сразмери и тамо где се одлуке доносе. Колунџија верује и да ће даме допринети ефикаснијем раду, јер „жене имају потребу да сваки посао заврше, а истовремено је код њих, готово, потпуно одсутна лична сујета, која је, врло често, препрека у договарању”. Дакле, каже Колунџија, верујем да ћемо лакше долазити до договора, а онај ко не разуме да је питање управљања друштвом питање компромиса, не би ни требало да се бави политиком.

Милисав Петронијевић, шеф београдских социјалиста и посланик, каже да су страначки органи партије једногласно предложили Славицу Ђукић-Дејановић за председника, због њених изузетних професионалних квалитета. То што је она дама, каже Петронијевић, само је додатни плус. И он сматра да је добро што су жене у већини у „председништву парламента”, „јер је то добар знак да се наше друштво мења, напредује”.

Зоран Остојић (ЛДП) ову „превласт” дама оцењује као помак: „Добро је да су негде у већини, а кад је то још у руководству парламента, онда је то посебно добро, али и логично, јер су оне у већини у структури становништва.” Остојић каже и да ће оваква структура руководства „дати један шарм скупштини”. Он додаје да ЛДП, из политичких разлога, није могао да гласа за Славицу Ђукић-Дејановић, али „свакако то даје шарм”. Остојић каже и да ће оваква структура „председништва” можда олакшавати рад парламента, зато што ће „посланици са, да тако кажем, мањком кућног васпитања тај недостатак васпитања теже показивати према женама”.