Penzioneri i švajcarska formula

Penzioneri koji su svojevremeno zdušno podržali uvođenje švajcarske formule za usklađivanje rasta penzija, koja se primenjuje tek dve godine – sada traže njenu izmenu. Kažu, primenom ove formule penzije su pale na 46,5 odsto prosečne plate. Izgleda, kao što nisu razumeli prilikom uvođenja te formule da će penzije obavezno padati u odnosu na plate, tako sada ne uvažavaju činjenicu da se izmenom formule na način kako predlažu, ne rešava problem, već eventualno nešto malo ublažava.

Da podsetimo, po sadašnjem rešenju iz formule, penzije se jednom godišnje koriguju za 50 odsto rasta plata i 50 procenata inflacije. Ako plate porastu za osam odsto a inflacija bude dva procenta, penzije se povećavaju za pet odsto (četiri po osnovu rasta plata i jedan po osnovu inflacije).

Sada predlažu korekciju formule tako da se u računicu uzima 70 odsto rasta plata i 30 odsto inflacije. U tom slučaju bi pri rastu plata od osam odsto i inflacije od dva, penzije porasle za 6,2 odsto (5,6 odsto po osnovu rasta plata i 0,6 odsto po osnovu inflacije). Dakle, i dalje bi penzije padale u odnosu na plate, samo nešto sporije. Ako je cilj korekcije formule da se ublaži taj pad, onda predlog penzionera ima nekog smisla. Ali to nije rešenje, i nije problem u formuli. Penzije su padale u odnosu na plate i pre primene formule. Za vreme primene formule samo se ubrzao pad, ali ne zbog formule.

Pad se ubrzao zbog visokog rasta plata. I u 2019. godini kada smo imali rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 4,2 odsto, plate su porasle znatno više. A tek u 2020. godini, pri padu BDP-a od jedan odsto, neto plate su porasle za 7,7 odsto. Da su plate u te dve godine rasle u skladu sa rastom BDP-a, bio bi sporiji pad penzija u odnosu na plate, ali bi i penzije bile manje od sadašnjih. Penzioneri bi danas sigurno bili još nezadovoljniji.

Dakle, nije rešenje u menjanju formule. Jednostavnije i ispravnije rešenje jeste, da penzije, počev od iduće godine, rastu u skladu sa rastom plata, a da se do kraja ove godine povećaju na nivo od 50 odsto prosečne plate. Paralelno rešenje, jedino ekonomski razumno, jeste da se plate povećavaju u skladu sa rastom BDP-a, pa bi onda prvenstveni zadatak vlasti bio kako da stvori sistemske i institucionalne uslove za stabilan i održiv rast BDP-a, pa time i plata i penzija kao njegovog sastavnog dela. Sada te uslove, sigurno, nemamo.

Vojislav Guzina, ekonomista
Beograd