Пензионери и швајцарска формула

Пензионери који су својевремено здушно подржали увођење швајцарске формуле за усклађивање раста пензија, која се примењује тек две године – сада траже њену измену. Кажу, применом ове формуле пензије су пале на 46,5 одсто просечне плате. Изгледа, као што нису разумели приликом увођења те формуле да ће пензије обавезно падати у односу на плате, тако сада не уважавају чињеницу да се изменом формуле на начин како предлажу, не решава проблем, већ евентуално нешто мало ублажава.

Да подсетимо, по садашњем решењу из формуле, пензије се једном годишње коригују за 50 одсто раста плата и 50 процената инфлације. Ако плате порасту за осам одсто а инфлација буде два процента, пензије се повећавају за пет одсто (четири по основу раста плата и један по основу инфлације).

Сада предлажу корекцију формуле тако да се у рачуницу узима 70 одсто раста плата и 30 одсто инфлације. У том случају би при расту плата од осам одсто и инфлације од два, пензије порасле за 6,2 одсто (5,6 одсто по основу раста плата и 0,6 одсто по основу инфлације). Дакле, и даље би пензије падале у односу на плате, само нешто спорије. Ако је циљ корекције формуле да се ублажи тај пад, онда предлог пензионера има неког смисла. Али то није решење, и није проблем у формули. Пензије су падале у односу на плате и пре примене формуле. За време примене формуле само се убрзао пад, али не због формуле.

Пад се убрзао због високог раста плата. И у 2019. години када смо имали раст бруто домаћег производа (БДП) од 4,2 одсто, плате су порасле знатно више. А тек у 2020. години, при паду БДП-а од један одсто, нето плате су порасле за 7,7 одсто. Да су плате у те две године расле у складу са растом БДП-а, био би спорији пад пензија у односу на плате, али би и пензије биле мање од садашњих. Пензионери би данас сигурно били још незадовољнији.

Дакле, није решење у мењању формуле. Једноставније и исправније решење јесте, да пензије, почев од идуће године, расту у складу са растом плата, а да се до краја ове године повећају на ниво од 50 одсто просечне плате. Паралелно решење, једино економски разумно, јесте да се плате повећавају у складу са растом БДП-а, па би онда првенствени задатак власти био како да створи системске и институционалне услове за стабилан и одржив раст БДП-а, па тиме и плата и пензија као његовог саставног дела. Сада те услове, сигурно, немамо.

Војислав Гузина, економиста
Београд