O makedonskom identitetu ne može da se pregovara

„Mi smo zahvalni prijateljskoj Srbiji na blagovremenoj pomoći za sprečavanje posledica pandemije, posebno u procesu vakcinacije. Srbija je učinila sve što je u njenoj moći da nam pomogne i mi taj prijateljski gest znamo da cenimo i nećemo ga zaboraviti”, istakao je Stevo Pendarovski, predsednik Republike Severne Makedonije, u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, naglasivši da je kulturna saradnja jedan od najboljih načina da se ojačaju sveukupne veze i odnosi između naših naroda.

Severna Makedonija nema otvorenih pitanja sa Srbijom, međutim, ne prestaje da bude na udaru ostalih suseda. Tridesetogodišnji spor sa Grčkom rešen je Prespanskim sporazumom, a sada je ova država na udaru drugog suseda – Bugarske, koja napada njen identitet i jezik, držeći čvrsto spuštenu rampu Severnoj Makedoniji na putu evrointegracija. S predsednikom Pendarovskim razgovarali smo o ovim problemima i mogućim rešenjima. Kako smatra, strateški evropski projekat neće biti kompletiran bez integracije našeg regiona u EU, a korak ka razrešenju bilateralnih kočnica napravljen je u Vatikanu, tokom zvanične posete.

Rešenje spora sa Bugarskom vidi u dijalogu, a unapređenje ekonomske saradnje sa Srbijom ističe kao jedno od strateških pitanja obe zemlje, te kategorično odbacuje stav da njegova država treba da vrši lobiranje za nezavisnost Kosova, što nameću pojedini albanski političari iz izvršne vlasti.

S obzirom na pandemiju virusa korona, kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u Severnoj Makedoniji i koliko je bila značajna pomoć Srbije u imunizaciji makedonskog stanovništva?

U poslednjoj godini pandemija virusa korona iz korena je izmenila način života svuda u svetu, a samim tim, u velikoj meri tradicionalne bezbednosne pretnje izbacila je u drugi plan. Pandemija je nanela ogromne štete zdravstvenom sistemu i privredi Severne Makedonije, odnela je nekoliko hiljada ljudskih života, stoga smo i najveći deo naših resursa usmerili ka suzbijanju posledica kovida 19. Zahvalni smo prijateljskoj Srbiji na blagovremenoj pomoći za sprečavanje posledica pandemije, a posebno u procesu vakcinacije. Srbija je učinila sve što je u njenoj moći da nam pomogne i mi taj prijateljski gest znamo da cenimo i nećemo ga zaboraviti.

Srbija i Severna Makedonija nemaju otvorenih pitanja, ali ima i dosta nerešenih projekata, posebno kada je reč o nacionalnim manjinama. Kada se može očekivati realizacija projekta otvaranja makedonskog i srpskog kulturnog centra u Beogradu i Skoplju?

Sasvim ste u pravu da naše dve države nemaju otvorenih pitanja i da su usmerene ka konstantnom unapređenju saradnje. Koliko znam, o pitanjima otvaranja kulturnih centara u Skoplju i Beogradu naše vlade već razmenjuju ideje i konkretne predloge. Ja sam imao mogućnost da se upoznam s ovom inicijativom za vreme zvanične posete Srbiji i tom prilikom istakao sam da je podržavam u celosti. Naše države i narodi imaju bliske kulturne veze i intenzivnu kulturnu razmenu koja traje više decenija. Kulturna saradnja jedan je od najboljih načina da ojačamo sveukupne veze i odnose između naših naroda i država.

Kako bi ostvarila strateške ciljeve, Severna Makedonija menja ime, pod teškim uslovima postaje trideseta članica NATO-a, ali ne dobija pristupne pregovore za ulazak u evropsku porodicu. Nakon osporavanja imena predmet udara su makedonski identitet i jezik. Zbog čega je Severna Makedonija na udaru suseda?

Odmah hoću da naglasim da makedonski identitet i jezik nisu i ne bi mogli da budu predmet bilo kakvih pregovora. Makedonski identitet i jezik rezultat su kulturne i naučne činjenice, rezultat dugogodišnjeg istorijskog i kulturnog razvoja. Uostalom, proces razvoja našeg identiteta i jezika ni po čemu se ne razlikuje od razvoja jezika i kultura susednih naroda.

Severna Makedonija, u odnosu na susede, najkasnije je zaokružila svoju državnost, kroz jedan složen proces borbe za nacionalno oslobađanje i emancipaciju, i verovatno taj faktor ima velik uticaj nad određenim negatorskim tendencijama kod dela javnosti i političara iz susednih država. Međutim, naša državnost i naš standardni jezik zaokruženi su proces i ta činjenica treba da bude prihvaćena od svih, što je ključni korak ka izgradnji saradnje, imajući u vidu da sve susedne države imaju istu stratešku orijentaciju ka Evropskoj uniji.

Danas je Republika Severna Makedonija samostalna, suverena i nezavisna država. Međutim, proces kao da još uvek nije završen iako je priznata od velikog broja zemalja i članica je UN. Put evroatlantskih integracija trnovit je i težak, a cena prijema je sve viša. Da li je Severna Makedonija spremna još da se žrtvuje kako bi ispunila svoj primarni strateški cilj? Imate li poverenja da će EU uložiti napore da primi Republiku Severnu Makedoniju, Srbiju, Albaniju i Crnu Goru u evropsku porodicu?

Proces zaokruživanja naše državnosti je završen. Tačno je da je moja država napravila teške kompromise s ciljem da postane punopravna članica NATO-a i ubuduće članica EU. Članstvo u EU ključno je za sveukupni razvoj svih država koje ste naveli i za evropsku integraciju nemamo realnu alternativu. Ipak, integracija regiona u EU strateški je interes i same Evropske unije, pa i geopolitičko pitanje – zalaganje za jačanje uloge EU kao aktera u međunarodnom poretku.

Evropska unija je dala jasno obećanje svim navedenim državama da imaju evropsku perspektivu još iz perioda samita u Solunu, 2003. godine. Ulaganje napora za realizaciju ovog obećanja jeste i pitanje kredibiliteta same EU. Često čujemo o umoru od proširenja, što je, iz aspekta dnevne politike, razumljivo, ali strateški evropski projekat neće biti kompletiran bez integracije našeg regiona u EU.

Kako je tekao razgovor sa bugarskim kolegom Radevim u Vatikanu? Papa se zalaže za rešavanje problema dijalogom. Da li dve države imaju kapacitet da na ovaj način same reše spor na bilateralnom nivou?

Povod posete Vatikanu bilo je obeležavanje 24. maja, Dana slovenskih prosvetitelja Svetog Ćirila i Metodija. Ovaj sveslovenski praznik od pre nekoliko godina zajedno slavimo sa Bugarskom, što doprinosi daljem zbližavanju oba naroda.

S predsednikom Radevim smo u Skoplju, pre poletanja za Rim, razgovarali o našim bilateralnim odnosima. Zadovoljan sam činjenicom da smo o otvorenim pitanjima razgovarali prijateljski i iskreno, dajući pozitivan signal odnosima između obe države, s namerom da smanjimo tenziju koja se u zadnje vreme podgreva na različite načine. Verujem da je u interesu obeju država, ali i same Evropske unije, da se što pre nađe izlaz iz ove situacije, stoga cenimo napore portugalskog predsedništva sa EU. Njihov predlog smatramo solidnom osnovom za dalje vođenje razgovora.

Nesporno je da obe države imaju kapacitet da pitanja rešavaju dijalogom. U suštini, mi smo ovo dokazali samim potpisivanjem Ugovora o dobrosusedskim odnosima i saradnji sa Bugarskom, 2017. godine. Taj ugovor je jako važan i predstavlja osnov za gradnju daljih odnosa i saradnju između obe države i zbližavanje oba naroda.

Navršava se 30 godina od raspada SFRJ, a članovi Predsedništva SFRJ, Jović, Tupurkovski i Mesić, na poziv „Politike”, sastali su se nedavno u Beogradu. U razgovoru su za naš list naglasili da se SFRJ razišla iz političkih razloga jer nije mogao da se postigne novi politički dogovor. Mnogi su u tome videli svoju šansu u novim teritorijalnim podelama i novonastalim državama. U tim uslovima Tupurkovski je izvlačio zemlju iz rata i otvarao miran put ka istorijskoj samostalnosti Makedonije. Bili ste uz prethodne predsednike kao savetnik, a danas i sami obavljate ovu dužnost. Kakav je vaš stav s današnjeg gledišta?

Raspad Jugoslavije može najbolje da se razume samo ako se sagleda u kontekstu tektonskih promena koje su zahvatile Evropu padom Berlinskog zida, 1989. godine, kao deo procesa emancipacije naroda i želje za stvaranjem vlastitih nezavisnih država. Konstitutivni narodi bivše Jugoslavije iskoristili su svoje pravo na samoopredeljenje, koje im je, u suštini, pripadalo i prema principima Avnoja, ali i prema Povelji OUN. Ono što je tragično jeste način na koji se odvijalo razduženje – krvavi ratovi, hiljade izgubljenih života, milioni raseljenih lica, kao i decenijsko socioekonomsko nazadovanje, čije posledice osećamo i danas. Krvavi ratovi su bili strašna posledica poludelog nacionalizma i upravo su oni najbitnija istorijska lekcija – koju nikad ne treba da ponovimo.

Nakon raspada SFRJ, vojnim sukobima pokušavaju se prekrojiti granice, u ratnim sukobima stradalo je više od sto hiljada nevinih ljudi. Na unutrašnjem planu zaratili su bratski narodi, na globalnom planu članice Severnoatlantske alijanse bombardovale su Jugoslaviju. Danas se osporava teritorijalni integritet i zagovara prekrajanje država priznatih od UN: Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija. Verujete li NATO-u i EU, s obzirom na to da nisu ispunili obećanje dato Severnoj Makedoniji?

Ja sam bio prvi državnik u regionu koji je javno progovorio protiv ideje za novo prekrajanje granica i razmenu teritorija i ljudi iz regiona. Raspad nekadašnje Jugoslavije je završen proces. Svako novo otvaranje pitanja granica ima potencijal da nas vrati u eru ratova devedesetih godina i da donese nova ljudska stradanja i da nas ekonomski unazadi. NATO je ispunio svoje obećanje dato mojoj državi i danas je Republika Severna Makedonija trideseta punopravna članica NATO-a, koji garantuje teritorijalni integritet i nezavisnost mojoj državi.

„Braćo Makedonci, ja vam želim srećan odlazak, ali moramo ostati saveznici u dva pitanja. Jedno je ekonomsko jer Makedonija se u ekonomskom razvoju bazirala na socijalističkom modelu, u državnom modelu po ugledu na Srbiju. Drugo je albansko pitanje”, reči su Slobodana Miloševića koje je rekao na Ohridu, uoči odluke Badinterove komisije. Iz današnje perspektive, koliko je Milošević bio u pravu i koliko se i kako ova pitanja mogu unapređivati?

O istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića svoj sud će dati i davati istoričari, ali i Međunarodni krivični tribunal o nekadašnjoj Jugoslaviji, u Hagu, pred kojim se vodio postupak o Miloševiću, koji se, zbog njegove smrti, nije završio.

Ekonomska saradnja između Srbije i Severne Makedonije jedno je od strateški važnih pitanja naše ekonomske politike i ona treba samo da se unapređuje. Položaj etničkih Albanaca, državljana Severne Makedonije, nije deo nekakvog regionalnog albanskog pitanja, već je deo našeg unutrašnjeg ustavnog i političkog poretka.

Da li spoljna politika RSM u svom strateškom, političkom ili ideološkom opusu ima pravo da lobira za nezavisnost Kosova? S druge strane, podsećamo da je zamenik premijera Grubi u Prištini izjavio da je ministru Osmaniju, pred putovanje u Španiju, prioritetni zadatak priznavanje Kosova.

Republika Severna Makedonija svoju spoljnu politiku vodi uz nekoliko postulata, među kojima visoko mesto imaju regionalna bezbednost i stabilnost. Da podsetim, mi smo Kosovo priznali kao nezavisnu državu 2008. godine, kada je to učinio najveći broj naših strateških partnera, i od tog trenutka mi se zalažemo da gradimo dobre odnose sa Kosovom jer na taj način ispunjavamo naše nacionalne interese, ali doprinosimo učvršćivanju regionalne saradnje, nešto što je najviši spoljnopolitički prioritet i prijateljske Srbije. S druge strane, smatram da je lobiranje i dalje priznanje Kosova unutrašnje pitanje kosovske politike.

Novim diplomatskim dokumentima ispipava se diplomatski puls o novim teritorijalnim podelama. Istorija je svedok da nijedna promena granica nije prošla bez krvi. Dokaz je i raspad SFRJ. Da li „non-pejper” nudi novi krvavi sukob na Balkanu?

Svoj stav o promeni granica i razmeni stanovništva već sam rekao u odgovoru na neko od prethodnih pitanja. Taj stav, u koji čvrsto verujem, jeste i početna osnova za ocenjivanje sve zvanične i nezvanične dokumentacije, uključujući i „non-pejper” koji ste spomenuli. Ne možete u isto vreme ići evropskim putem i, s druge strane, podržavati anahrone ideje koje pripadaju političkoj istoriji i nemaju ništa zajedničko s realnošću.