Još jedna pobeda generala Lazarevića

Niš – Juče, šestog dana posle izliva krvi u mozak, koji je doživeo sredinom prošle sedmice, general Vladimir Lazarević (72) napustio je Odeljenje intenzivne nege Klinike za neurologiju i na dobrom je putu da se brzo oporavi. Ovo su nam rekli stručnjaci velikog niškog UKC, koji su odlučili da se lečenje i oporavak legendarnog srpskog vojskovođe nastave na poluintenzivnoj nezi. U ovoj zdravstvenoj ustanovi, u popodnevnim satima tokom jučerašnjeg dana proveli smo više od pola sata u veoma dobrom raspoloženju i društvu generala i njegovog sina dr Milana Lazarevića, hematologa i transfuziologa na Klinici za kardiohirurgiju i pomoćnika generalnog direktora UKC Niš.

– Sve se, iako bezmalo pune dve decenije imam povremene tegobe i stalne i redovne lekarske kontrole, i iako sam još u Sheveningenu imao ogromne zdravstvene probleme, zbog čega vodim mnogo računa o sebi, dogodilo iznenada tog prepodneva, u četvrtak 18. juna. Ustao sam ujutru normalno, popio čaj, ali pred doručak osetio vrtoglavicu. Odjednom mi se zamutilo pred očima. Malo sam se odmorio, a onda seo u auto i otišao u Vojnu bolnicu, gde su me odmah pregledali, snimili i rekli da sumnjaju na lakši šlog. Dobio sam i infuziju, bilo mi je bolje i odlučio sam da se kolima vratim kući. Nije, međutim, prošlo ni četvrt sata, opet sam osetio da mi nije dobro i odmah sam se vratio u Vojnu bolnicu, odakle su me hitno prebacili u Urgentni centar UKC. U međuvremenu sam uspeo da pozovem sina Milana, koji je lekar na Klinici za kardiohirurgiju, i javio mu da se loše osećam i da me iz Vojne bolnice prebacuju u Klinički centar – počeo je juče svoju priču za „Politiku” na odeljenju poluintezivne nege Klinike za neurologiju Vladimir Lazarević.

Vladimir Lazarević i novinar„Politike” Toma Todorović (Foto privatna arhiva)

Narednih sati odvijala se prava borba stručnjaka niškog Urgentnog centra i Klinike za neurologiju da se zaustavi dalje širenje u međuvremenu zvanično dijagnostikovanog izliva krvi u mozak i spase život generala. Pod neprestanim nadzorom lekara i uz adekvatnu terapiju praćeno je njegovo zdravstveno stanje, jer su prvi sati posle cerebralnog inzulta najvažniji za preduzimanje mera kod pacijenta kojem je ugrožen život. General Lazarević se seća skoro svakog trenutka:

– Svaka čast doktoru Bobanu Vojinoviću i kompletnom medicinskom osoblju ustanove, direktoru UKC dr Zoranu Perišiću i ostalima koji su od prijema na Kliniku za neurologiju neprestano bili uz mene. Osećao sam ih i čuo ih u blizini, jer sam bio pod terapijom. Bodrili su me. Čuo sam ih da razgovaraju s Milanom, koji se od mene ni na trenutak nije odvajao. Pod sedativima sam dremao, povremeno se nakratko budio, ali više spavao... Onda je nastala tišina i shvatio sam da je došla noć i samo sam povremeno čuo šaputanje oko sebe i konsultacije. Bio sam neprestano pod infuzijom i u polusnu te noći i sutradan, pa celu narednu noć. Već u subotu pre podne video sam svakog od lekara i medicinskog osoblja ko je ušao u intenzivnu negu, u nedelju i ponedeljak sam i razgovarao s mnogima. Nikad neću zaboraviti reči koje sam čuo dok sam ležao zatvorenih očiju, kada se u subotu po podne svojim kolegama i medicinskim sestrama obratio dr Boban Vojinović, direktor ove klinike, i rekao: „General se borio za našu slobodu, branio nas i odbranio u agresiji, sada je na nama da mi njega odbranimo od bolesti”.

Legendarni srpski vojskovođa posebno zahvaljuje za brigu svojih prijatelja, ali i mnogih znanih i neznanih koji su na vest o njegovim zdravstvenim problemima reagovali porukama, zvali generalovu rodbinu telefonom, čak i telegramima pružali podršku.

– Od mojih vojnika i saboraca, od starešina i saradnika s kojima sam bio na Kosovu i tokom aktivnog službovanja, do čelnika i najvišeg državnog vrha naše Srbije, iz ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, iz predsedništva i skupštine republike, apsolutno svi su mi poželeli brzo ozdravljenje i skori oporavak. Ne krijem da mi nije bilo lako, ali ni da su njihova briga i podrška nešto najveće i najvažnije što sam mogao da doživim, što mi je, a to najiskrenije kažem, izuzetan i nemerljiv podstrek da istrajem protiv ove pošasti. Istog dana kada mi se ovo dogodilo javili su se moj kolega, prijatelj i komandant, general Nebojša Pavković i mnogi drugi oficiri, novinari, književnici, moji zavičajci iz Babušnice i cele Srbije, drugovi iz Kluba generala, veliki broj naših ljudi iz inostranstva. To su stvari koji se večno pamte i nikada ne zaboravljaju, rekao nam je na kraju legendarni srpski vojskovođa, komandant Prištinskog korpusa i Treće (Niške) armije Vojske SR Jugoslavije iz perioda pre, za vreme i posle NATO agresije na našu zemlju, i haški optuženik i osuđenik.

Stručnjaci niškog UKC, posebno sa Klinike za neurologiju, optimisti su što se tiče oporavka generala Vladimira Lazarevića. Uskoro će životnog saputnika i oca Vladimira, kada s poluintenzivne nege bude prešao na odeljenje klinike neurologije, moći da posete supruga Olga i druga dvojica sinova, Vladan i Marjan. Najmlađi sin Milan takoreći i ne odlazi kući, stalno je uz oca.