Kad mlada kaže „ne”

Pefki – Drevno egejsko ostrvo Eubeja, današnja Evija, udaljena je od Beograda oko 800 kilometara, što modernim auto-putevima, što morem. I posle tolikog puta, preprečenog s tri državne granice, stiže se u zeleni mediteranski raj u kom se Srbi osećaju kao kod kuće.

Uzrok ovome nisu samo srpski toponimi zaostali iz prethodnih vekova – jer, recimo, na severozapadu ostrva, kraj Pefkija, u kom se naša priča odvija, postoji mesto Bistrica – već i tradicionalno gostoprimstvo domaćina kojima smo, što ne kriju, najdraži gosti.

Međutim, sve ovo što nas navodi da se na Eviju godinu za godinom vraćamo ponekad posluži samo kao okvir da se odnosi među ljudima dodatno prodube, pa i da se rodi ljubav.

Upravo je ljubav razlog što se ovih dana u Pefkiju starosedeoci, ali i gosti, spremaju da do oltara isprate mladu iz Beograda koja će izgovoriti sudbonosno „ne”.

Ne zbog toga što se predomislila, nego zbog činjenice da grčko „ne” znači naše „da”.

Naime, mlada i nije tako mlada, ima 46, a mladoženja Grk četiri godine manje. Iako je u prvi mah nezamislivo za grčke svekrve da imaju stariju snahu i vrlo vode računa kime će im sin oženiti, srpska mlada je i taj test položila.

Naime, Jelena iz Beograda, koja će posle izgovorenog „ne” u crkvi poneti prezime Papadopulos, nije se nijednog trenutka osećala kao mlada pod budnim okom svekrve:

– Naprotiv. Jako mi je prijatno mada sam tek dve nedelje ovde u kontinuitetu. Neobično je jedino što se za sada s roditeljima budućeg muža sporazumevam samo osmesima, jer niti ja znam grčki niti oni engleski. Kako će biti kada progovorimo, videćemo. Nikos se do sada nije ženio, a ja sam imala brak ranije.

Iako venčanje u ovim, ozbiljnim godinama kod većine prođe u krugu porodice, posebnost ovog je što je porodica mladoženje pozvala na slavlje ceo Pefki, uključujući i goste koji se tada nađu ovde. U cugu ćemo imati 350 zvanica, ostali po želji, kaže Jelena i objašnjava da će i sama tog dana prvi put videti svoju venčanicu jer je mladoženjina sestra uzela pripremu pod svoje.

– Moje zaduženje je da na sandali koju ću tog dana obuti ispišem imena svojih neudatih drugarica. Čije se ime bude do kraja slavlja izbrisalo, ta će se udati ove godine. To predviđaju grčki običaji – priča nam i dodaje da ne zna da li je i ovde običaj da se baca bidermajer, niko joj to još nije pomenuo.

– Neobično je i što je venčanje uveče. Takvi su običaji u Grčkoj, pa kad su me zvali da mi kažu da je sve zakazano za 28. juli u sedam sati, prva reakcija je bila – zašto tako rano? Potom su mi objasnili da je to uveče, kada mine žega.

Svatovi će s mladom ostatak večeri provesti na plaži, gde je svadba i predviđena, što je takođe posebnost ovog slavlja.

Različito od srpskih običaja je i to što se svatovi mladi najavljuju gotovo svaki dan do svadbe i pitaju je šta posebno želi tog dana da joj priušte i poklone.

– Ima i drugih neobičnosti: gotovo svi su mi rekli da je važno da na stolovima imam upakovane bombonice u poseban til, koje će neudate žene poneti za sreću, a one koje su već rekle „ne”, da im brak bude sladak doveka – priča Jelena.

Poštovaću sve, ma koliko detalji bili nevažni, kaže mlada, koju ponekad uhvati nostalgija za Beogradom, najviše zbog činjenice što je tamo ostavila roditelje i ćerku, koja je već velika.

Kada se, ističe, pre dve godine slučajno zatekla na ručku u restoranu gde radi mladoženja i koji drže njegovi roditelji, nije Nikosa ni primetila. On nju, međutim, jeste, što joj je poručio preko drugarice koja je govorila grčki.

Ponovo je došla sledećeg leta i kad ju je video na ulici sa ćerkom, poželeo je da bude njegov gost. Vratila se u Beograd, druženje je nastavljeno preko „Fejsbuka”, a onda su usledile i posete, prvo na četiri dana, pa na dve nedelje uoči nove 2021. godine. Jelena zbog korone nije mogla da mrdne iz Beograda, a on je u Srbiju mogao samo s Kipra, uz testove.

– Zaprosio me je u jeku korone, uz molbu da hoće prvo da pita mog oca. Pristala sam odmah jer mi je sve zbog pandemije izgledalo neverovatno, niko nije znao kako će se stvari dalje odvijati i šta ćemo moći a šta ne. Kada je došao kod mojih, zamolio me je da im prevedem da me prosi, rekla sam – ne mogu. Kada je shvatio da mi se jezik zavezao, uradila je to moja drugarica koja nas je i upoznala... Otac je bio oduševljen, majka suzdržana, ali su shvatili šta je moja želja i da ću uskoro na Pefki, pa na Kipar.

U aprilu ove godine Jelena je prvi put okusila zajednički život s Nikosom na Kipru, gde on inače radi i gde će i živeti kada nije sezona u Pefkiju i kada nemaju obavezu da pomažu njegovim roditeljima u restoranu.

Iako sitno broji do dana kada će kao retko koja mlada u Srbiji reći „ne”, Jelena vredno radi, pomaže budućem suprugu i kaže da se više ne oseća kao turista iz Srbije koji će se ovde brčkati desetak dana, već kao gospođa Papadopulos, kojoj su more i Pefki sada druga kuća.