Geni dalekih predaka zapisani u DNK

U ličnoj karti zapisano nam je ime i prezime, u porodičnim pričama čuvamo sećanja na čukunbabe i čukundede koje nikada nismo upoznali, a u DNK nosimo zapis o onima koji su čak i za pažljive porodične rodoslovce izgubljeni u magli vekova.

Različite analize DNK koje se godinama rade na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu spajaju nas tako sa precima iz prvih vekova nove ere i daju nam podatak o tome gde su se oni u to vreme nalazili. Docent dr Milica Keckarević Marković sa Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju objašnjava za „Politiku” da postoje tri vrste analiza koje se rade u njihovom Centru za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku, a pomoću kojih se utvrđuje nečije poreklo, i to i po muškoj i po ženskoj liniji.

– Radimo analize ipsilon hromozoma, mitohondrijske DNK i analize na autozomnim hromozomima. Analize na ipsilon hromozomu vezane su za taj jedan hromozom koji postoji samo kod muškaraca, nasleđuje se sa oca na sina i praktično se ne menja. Zato možemo generacijama da ispratimo njegovo poreklo. Mitohondrijsku DNK poseduju i muškarci i žene, ali se ona uvek nasleđuje preko majke, pa tako možemo da pratimo žensku liniju generacijama unazad. Pri čemu se, kao i kod ipsilon hromozoma, mitohondrijska DNK ne menja značajno iz generacije u generaciju. Konačno, treći tip je analiza celokupne DNK i ona je bazirana na analizi oko 150 varijanti u sekvenci DNK jedra. Na osnovu tog nalaza možete da dobijete rezultate da li ste, na primer, evropskog, afričkog ili azijskog porekla – pojašnjava doc. dr Keckarević Marković.

Ona napominje da se sa svakom generacijom unazad broj predaka eksponencijalno povećava (naši majka i otac, pa zatim otac i majka naše majke i našeg oca, pa potom otac i majka našeg dede sa očeve i onog sa majčine strane i otac i majka babe sa majčine i sa očeve strane...), pa je broj predaka ogroman, ali samo od jednog od njih muškarci nasleđuju ipsilon hromozom, pa se tako prati neprekinuta muška linija, a samo od jedne pretkinje nasleđuje se mitohondrijska DNK, pa se tako prati neprekinuta ženska linija.

– Iz analiza ipsilon hromozoma i mitohondrijske DNK utvrđujemo pripadnost odgovarajućoj haplogrupi. Pri tome, kada pričamo o ipsilon hromozomima, grana haplogrupe koja je najčešća u populaciji Srbije stara je 1.800 godina. Nastala je kada još nije ni bilo pomena o slovenskim narodima koje poznajemo danas, a koji su se kasnije naselili na tlu Balkana i između ostalog čine današnju populaciju Srbije. Ima nekoliko haplogrupa koje su najčešće na prostorima naše zemlje, pa kada dobijemo rezultate kojoj grupi mi pripadamo, možemo da uporedimo s tim koliko je ona česta, na kojim se prostorima javlja... Na osnovu toga možemo da pretpostavimo, u stvari, gde je jedan od naših predaka bio u vreme kada su se formirali narodi. Trideset do četrdeset odsto populacije naše zemlje ima tu jednu haplogrupu, a kod onih koji je imaju, to je potvrda da je samo jedan od hiljada njegovih predaka verovatno došao sa Slovenima na tlo Balkana u periodu kada su se oni doseljavali na ovo područje – objašnjava doc. dr Keckarević Marković.

Što se tiče naroda na ovim prostorima, naša sagovornica napominje da su zastupljenosti haplogrupa karakterističnih za ovo područje manje-više slične, a da su razlike u učestalosti povezane sa mešanjem populacija i lokalnim migracijama. To bi značilo, u stvari, da nam je poreklo slično ili veoma blisko. Takođe, u analizama ipsilon hromozoma nema uporišta za teoriju da je pet vekova pod otomanskom vlašću uticalo na promenu u strukturi stanovništva jer nema prisustva haplogrupa koje bi na to ukazivale, napominje Milica Keckarević Marković.

U svojim istraživanjima naučnici analiziraju prisustvo haplogrupa kod različitih osoba kako bi se u zbiru videlo kako su se kretale ljudske populacije u praistoriji, u vreme pre formiranja naroda, objašnjava naša sagovornica. Dalje se istražuje kako su se razdvajale populacije i kako su se posle u okviru tih populacija kretali ljudi, kako su se mešali i slično.

– Na osnovu analiza ipsilon i mitohondrijske DNK potvrđeno je da su ljudi otišli iz Afrike i naselili Evropu i Aziju, a preko Azije Australiju i Ameriku. Što se tiče naše laboratorije i analiza koje ovde radimo, rezultate do kojih dolazimo analizirajući DNK materijal ljudi s ovog prostora – produbljujemo. Što se tiče ipsilon hromozoma, hoćemo da dođemo do neke novije istorije kretanja, da pronađemo kada su formirane nove grane u tim haplogrupama koje još do sada nisu nigde utvrđene – kaže doc. dr Keckarević Marković.

Dodaje i da se u laboratoriji Biološkog fakulteta ispitivanja porekla rade već 20 godina, ali da je metodologija napredovala i obim analiza porastao u poslednjih petnaestak.

– Naša interesovanja su se usmerila na humanu identifikaciju, koja između ostalog uključuje i analize porekla. Poslednjih pet godina sarađujemo u naučnim istraživanjima sa Društvom srpskih rodoslovaca „Poreklo”, gde se prati rasprostranjenost ipsilon haplogrupa Srba sa teritorije Balkana. Društvo čini veliki broj entuzijasta koji sakupljaju demografske i etnološke podatke, koji se zatim proveravaju analizama ipsilon hromozoma koje se rade na Biološkom fakultetu – kaže docent dr Milica Keckarević Marković.