Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KO TO TAMO PREVODI: JELENA STAKIĆ, prevodilac

Izdavači uvek mogu da nađu „damping” prevodioca

Poseban je problem plagiranje prevoda objavljenih u nekadašnjoj Hrvatskoj ili BiH, i njihovo objavljivanje na današnjem srpskom uz potpis imaginarnog ili, o sramote, postojećeg prevodioca
Јелена Стакић (Фото: Ксенија Влатковић)

Dok god je prevodilački posao otvoren svakom – a drukčije ne može, ne postoji, a teško bi se i mogla uvesti licenca za književne prevodioce kakva postoji za neka druga zanimanja – biće i loših i vrlo loših prevoda, biće obaranja cene rada. Sve to utiče na materijalni, a otuda i društveni status svih, a najviše su pogođeni naravno dobri prevodioci, profesionalci koji se redovno stavljaju u isti koš sa svima ostalima kad se, u inače retkim prilikama, povede reč o kvalitetu književnih prevoda, kaže Jelena Stakić, prevodilac sa engleskog i francuskog, koja iza sebe ima oko 140 prevedenih naslova za više od 40 godina rada.

No, i za taj svoj učinak koji se nekad smatrao bogatim, ona kaže da u novim okolnostima deluje skromno u poređenju sa desetinama i desetinama naslova koje danas za nekoliko godina prevedu novi prevodioci, među kojima ima i sjajnih.

– Danas je prevodna književna produkcija ogromna, čini mi se. Te silne bestselere ne pratim pa ne mogu da govorim ni o kvalitetu prevoda. Ali moram da se setim anegdote: kad sam počinjala da prevodim, a prevodila sam teške knjige iz oblasti humanistike, fikciju tek kasnije (i nimalo lakšu), stariji kolega mi je rekao: „Nema ’leba od toga što radiš, nego da dobiješ neki roto-roman (danas toga više nema, sve se trpa u korice, kažem ja danas), pa lepo staviš preko onoga što inače radiš, smlatiš začas, ništa lakše nego prevesti neki romančić, pa imaš šta da jedeš jedno vreme i da radiš ozbiljno to što radiš” – kaže naša sagovornica i dodaje da nije bila te sreće ili nesreće da dobije tako nešto.

Tvrdi da ne zna da li su neke kolege zaista znatno bolje plaćene zato što prevode s nekog jezika manje rasprostranjenosti, ili prevode specijalizovane knjige, ili zato što su iskusniji i na glasu kao odlični...

– Oni su više traženi, a da li i plaćeni, ne znam. Ja nisam i ne znam ko može dobro da živi od prevođenja. Ja sam decenijama živela, ali skomračeći. Sad, kad kao penzioner imam redovne prihode da podmirim osnovne troškove, živim relativno dobro, a mislim da i prevodim bolje bez pritiska pod kojim sam bila ranije. Ima kolega koji tvrde da mogu da žive od prevođenja, ali oni se satiru od posla i grubo raubuju sebe. I ja sam nekad prevodila mnogo, ali to je znatno manje od današnjeg „mnogo” – dodaje.

Plaćenost jedne ovako značajne profesije koja iziskuje i znanje i talenat i veliku posvećenost, bolna je tema već godinama.

– S raspadom Jugoslavije, tržište knjiga u prevodu na srpskohrvatski razbilo se, tiraži su se smanjili, knjige teže prelaze granice, što sve utiče i na društveni i na materijalni status književnih prevodilaca. Dok je tržište bilo celovito, knjige su imale po više izdanja, što je naravno makar malo dopunjavalo novčanike prevodilaca. Pojavilo se mnoštvo novih izdavača koji objavljuju nova izdanja ranije prevedenih i izdatih knjiga, u koje nisu uložili ništa, ali „stare” prevode plaćaju još jadnije od novih koje su naručili. A ako vam ukradu nekadašnji prevod i objave pod tuđim, najčešće izmišljenim imenom (što se i te kako dešava), ne dobijete ništa osim dileme da li da se uopšte upuštate u isterivanje pravde. Poseban je problem plagiranje prevoda objavljenih u nekadašnjoj Hrvatskoj ili BiH, i njihovo objavljivanje na današnjem srpskom uz potpis imaginarnog ili, o sramote, postojećeg prevodioca – podseća Jelena Stakić, inače dobitnica mnogih nagrada, među kojima su i „Miloš N. Đurić“ (1993), Branko Jelić“ (2014), nagrada za životno delo (2008)...

Zašto je socijalni status prevodilaca takav kakav je i zašto će se teško promeniti? Izdavači bi mogli mnogo toga da kažu o raznim troškovima koje imaju a koji ih sprečavaju ili „sprečavaju” da povećaju prevodilačke honorare, kaže Jelena Stakić, dodajući da ona može da govori samo sa stanovišta prevodioca.

– Izdavačima je naravno stalo do toga da dobiju dobar prevod, ne svima i ne jednako mnogo. Nisu spremni da odvoje više para za prevod nego što im njihove računice pokazuju. Ali zato uvek mogu da nađu ne jeftinijeg prevodioca, jer svi su prevodi jeftino plaćeni, čak i oni „najskuplji”, nego „damping” prevodioca, onog koji će, iz nevolje, sigurno ne iz zadovoljstva, pristati da prevede neku knjigu u nerazumno kratkom roku i za novac koji nije vredan pomena, ali mu je i takav potreban. Jer prevođenjem zaista može da se bavi svako. U vreme nezaposlenosti i besparice mnogima se prevođenje čini kao kakav-takav izvor prihoda. Radiće i za zaista mizeran honorar, sve što dobije je bolje nego ništa ako već nema ništa. Pretpostavljam da su i izdavači pod velikim pritiskom da udele neki posao tim zasad neprofesionalcima – objašnjava Jelena Stakić.

Postoje naravno i aspekti socijalnog položaja književnih prevodilaca koji nisu materijalni, kaže naša sagovornica i tu pre svega misli na potcenjivanje njihovog posla zbog nedovoljnog poznavanja kakav je to posao, ili zbog čestog izostanka svesti da taj posao uopšte postoji.

– Prevodioci su naprosto nevidljivi, što zbog nenametljivosti svojstvene njihovom poslu, što zbog nametljivosti drugih, prodornijih „poslenika knjige”. Loši ili pogrešni prevodi uopšte (na reklamama, filmu, televiziji, uputstvima za upotrebu itd) bacaju dugačku senku i na književne prevode. Ima još aspekata, ali o tome neka govore kolege – zaključuje Jelena Stakić

Književno prevođenje: profesija, hobi ili slamka spasa

U seriji razgovora sa našim eminentnim književnim prevodiocima, kao i kroz njihove autorske tekstove, pokušaćemo da osvetlimo značaj njihove profesije koja je danas potcenjena, i to ne samo lošim materijalnim statusom. Zašto se vrsni prevodioci često zamenjuju neprofesionalcima, zašto se stari prevodi kradu i potpisuju imaginarnim imenima, ko obara cenu rada, ko je krivac za loše prevode, šta sami književni prevodioci mogu da učine i brojna druga pitanja biće razmatrana u ovom serijalu.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dodatak Coki
Tako je, ali i nepoznavanje jezika sa koga se prevodi. Primer je knjiga Deseta simfonija Jozefa Jelineka(Alnari 2009), gde je prevodilac Sanja Janjušević pokazao totalno nepoznavanje španskih idioma, ali i muzičkih izraza na španskom. Prevod je užasan, na primedbu izdavaču da sredi knjigu i povuče primerke, nismo dobili nikad odgovor. Sramota.
Саша Микић
Превођење није нимало лак посао, па макар било превођење рото романа. Да је то тако сведоче оригинални преводи стрипова Ивана Клајна и Ненада Бриксија. Сећам се моје професорке на факултету Олге Ђекић, која је причала о својим почецима преводилаштва и како, после превођења неке технологије, није могла да спава бојећи са да није нешто погрешила, па да фабрика експлодира. Такође је причала и о неком књижевном преводу у којем преводилац није знао неке сасвим обичне појмове, а објављен је на срамот
Бранислав Станојловић
Ви госпођо Јелена говорите само о превођењу на српски. Нисам то радио више од пола века, а такође не више научну и техничку литературу. Задњих пар деценија отварам очи западном свету за теологију и политику преводима са грчког, руског и српског (отац Јустин итд), а по мало и са немачког углавном на енглески. Књижевност? То је досадно занимање беспослених! Може да се буде користан и без папирних филолошких квалификација.
mika
nekada kada citam knjigu u koju ne mogu da se uzivim, razmisljam da li je samo stvar prevoda, da bi sa nekim boljim prevodom i uzivanje u knjizi bilo vece. Ima citalaca koji i te kako cene dobar prevod!
Coka
Jedan od jakih razloga za loše prevode je nepoznavanje srpskog jezika.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.