Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O četnicima i savezničkim pilotima

Na suđenju generalu Mihailoviću 1946. pojedini svedoci su izjavljivali da su „čuli” za četničke likvidacije savezničkih avijatičara. Ispostavilo se da je u pitanju potpuna laž, pa takve izjave nisu ni unete u optužnicu, jer su „likvidirani” Amerikanci javno demonstrirali u Njujorku ukazujući da su im četnici zapravo spasli život
(Срђан Печеничић)

Reagovanje na tekst „O ponosu Halijarda” reditelja Radoša Bajića, objavljenog u „Politici” 13. jula 2021. godine

Da bi bila uspešna, propaganda mora da emituje jednostavne, uverljive i lako shvatljive poruke, kojima nije potrebno naknadno tumačenje. Najvažnije je sistematski i uporno ponavljati iskonstruisane laži i istorijski neutemeljene podatke, kako bi raspoloženja i osećanja koja se podstiču bila permanentna i što trajnija. Pri tome uvek treba imati na umu da su ljudi najosetljiviji prema sugestivnim, šokantnim i zastrašujućim simbolima, što se na najbolji način potvrđuje na primeru propagandne kampanje u jednom delu komentarima čitalaca koji vrve od neistina, pokrenutim povodom teksta „O ponosu Halijarda” reditelja Radoša Bajića, objavljenog u „Politici” 13. jula 2021. godine.

Jedan od najistaknutijih primera negativne propagande koja se već osamdeset godina periodično pokreće u javnosti Srbije je mit o četničkim zločinima nad savezničkim avijatičarima. Takva propagandna matrica korišćena je već krajem 1943. povodom povlačenja savezničkih misija iz štaba generala Mihailovića, kada je deo britanskih obaveštajaca u Kairu, za koje se kasnije ispostavilo da su i sovjetski agenti, širio glasine kako će četnici pre poklati Britance nego što će im pomoći u evakuaciji, o čemu je ubedljivo pisala Heder Vilijams. Naravno, bilo je sasvim obrnuto, jer su Mihailovićeve snage do kraja svog postojanja ostale potpuno lojalne Britancima i Amerikancima.

Na suđenju generalu Mihailoviću 1946. pojedini svedoci su izjavljivali da su „čuli” za četničke likvidacije savezničkih avijatičara. Ispostavilo se da je u pitanju potpuna laž, pa takve izjave nisu ni unete u optužnicu, jer su „likvidirani” Amerikanci javno demonstrirali u Njujorku ukazujući da su im četnici zapravo spasli život. Naravno, četnici su u partizanskoj propagandi i dalje optuživani za ubijanje savezničkih avijatičara, da bi Đorđe Kadijević 1967. snimio i film „Praznik” (inače izuzetnih umetničkih kvaliteta), u kome četnici na Božić 1943. treba da zakolju dvojicu Amerikanaca, što na kraju ipak nisu uradili. Četnici kao najvažniji „neprijatelj” nisu smeli da poseduju bilo kakve pozitivne osobine za identifikaciju sa običnim ljudima, jer je svaki, pa i najmanji oblik privlačnosti bio opasan, što je uslovilo neprekidnu satanizaciju. Zato nikada nije bilo dovoljno ukazivati na stvarne četničke zločine, što je proizvelo propagandnu produkciju nepostojećih događaja.

Osim potrebe suprotstavljanja propagandi četnika u kojoj su uvek isticane zasluge u evakuaciji savezničkih avijatičara, postojali su i mnogi drugi razlozi za takvu praksu već od 1945. godine. Titova Jugoslavija bila je odgovorna za nasilno prizemljenje jednog američkog transportnog aviona u Sloveniji 9. avgusta i obaranja druge letelice 19. avgusta 1945. godine, kada su poginuli svi članovi posade. Jugoslavija je posle pritiska SAD oslobodila uhapšene avijatičare i prihvatila da plati 150.000 dolara odštete porodicama ubijenih Amerikanaca. Odgovornost za incident nikada nije prihvatila.

Pod udarom Titovog režima bile su i osobe koje su angažovali Amerikanci na poslovima ekshumacije tela nastradalih avijatičara tokom rata. Tako je Veće Okružnog suda u Beogradu u julu 1947. osudilo Borivoja Pantelića na smrt streljanjem jer je špijunirao za SAD, pronalazio ostatke „četničkih bandi” u Srbiji, doturao im oružje, proveravao u kakvom je stanju aerodrom u Pranjanima gde je protivnicima režima trebalo da se dopremi pomoć. Ostalih šest optuženih (Gvozden Aleksić, Slaviša Marković, Sreten Aleksić, Živorad Polimac, Nikola Đurović i Vladan Jovković) dobili su od osam meseci do 16 godina kazne zatvora ili prisilnog rada.

Posle razlaza sa Staljinom 1948. došlo je do popuštanja u odnosima sa SAD, ali ideološki otpor Zapadu nije se promenio. Istovremeno četnici generala Mihailovića uvek su bili liberalno-kapitalistička alternativa socijalističkoj Jugoslaviji, o čemu je morala da se vodi posebna briga, jer Titov režim nikada na demokratskim izborima nije dobio legitimnu demokratsku potvrdu da obavlja dužnost upravljanja državom. Propaganda protiv „četnika” generala Mihailovića uvek se svodila na stvaranje nepodnošljive odvratnosti prema raspojasanoj „podljudskoj vrsti” koja iz čiste obesti na najstrašniji način ubija svoje protivnike i protivi se slobodi i progresu. Zato su za deo javnosti, koji već ima loše mišljenje o četnicima, propagandne poruke o likvidaciji savezničkih avijatičara samo još jedna potvrda davno usvojenih i tvrdo utemeljenih stavova, dok su za neopredeljeni deo javnosti šokantan „dokaz” zločinačke aktivnosti vojne formacije za koju su ponekad i mislili da je nepravedno satanizovana.

Zapravo, za propagandu je uvek najvažnije da maksimizira učešće ljudi u aktivnostima svoje grupe, čime se jača identifikacija sa onima koji emituju takve poruke, posebno na nivou emocija. Istovremeno minimizira se podrška grupi koja je predmet propagandnog napada, stvara se mentalna konfuzija, utiče na gubitak samopouzdanja, podstiču suprotstavljena osećanja, čime se opravdava i sopstveno agresivno ponašanje u javnosti sa pozicije „moralnog autoriteta”. To je cilj širenja narativa o četničkim likvidacijama savezničkih avijatičara – pogotovu u kontekstu početka snimanja filma i TV serije za koje se očekuje da će snažno afirmisati dobročinstvo, humanost, plemenitost i herojstvo srpskog naroda u operaciji „Halijard” koju je izvela Jugoslovenska vojska u otadžbini pod vođstvom đenerala Mihailovića.

Istoričar, kustos Narodnog muzeja u Čačku

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
У САД када некога желите да уништите прогласите га комунистом а код нас и данас људи верују да су Американци комунисту Тита истински ценили. Доказ колико су га ценили је то што су му СФРЈ развалили после његове смрти. Амери су Тита, као отпадника из комунистичког блока, користили у борби комунизма као, по њима, највећег зла на свету. Да им није требао у борби против комунизма Тито би за Амере био као Кастро, оличење зла. За Американце нацисти су мање зло од комуниста.
Tasa
Da su Ruzvelt i Cercil verovali da je nacizam manje zlo od komunizma, verovatno bi sklopili savez sa Hitlerom i izbegli WW2. Njima nisu smetale ideoloske razlike. Bilo im je vazno ko se bori protiv Hitlera i zato su za saveznike izabrali Staljina i Tita. Inace, u Amerci su ne jednom Trampa nazvali fasistom i rasistom, a napadace na Kapitol fasistima. Tim pre sto je na majici jednog demonstranata pisalo Ausvic, sto je kod americkih Jevreja izazvalo gnev i gnusenje.
Леон Давидович
@ Нада Костић Ето постоји прави сведок очевидац догађаја , која је видела злочин својим очима. Какав су доказ књиге које су ревизионизам историје и писане тенденциозно износећи лажи уциљу скривања истине о историјским догађајима.,
Славко Јовичић
Пажљиво сам прочитао Тимотијевићеву књигу,, Мисија Халијард ". Кад одмах затим прочитате и овај текст... Остаје много више нејасноћа него ли одговора. Недвосмислен закључак је да је књига написана без директног контакта ни с једним извором, већ на основу рекла-казала. Већи куриозитет је што је књигу објавио,, службени гласник". То само значи да су рецензенти потпуно нестручни или имају политички мотив, уосталом, као и аутор. Горак укус фалсификовања историје. Тимотијевићу, шта уради, човече?
Зоран, Степање
Комшинице, тетка Надо, дао вам бог здравље. Тај Одјаши је био ваљда Калабићев а Стрвинар имао свој одред. Они су се потукли између себе јер су пилоте сматрали богатим пленом.Чуо сам и за тога који је пао горе код Јерининог града и њега је Одјаши убио, скинуо са храста и покупио новац и злато а све пред сељацима... ,, Патриоте " на,, висини" задатка. Ето, то су вам четници.
Зоран, Степање
На граници села Бајевац и Степање пала два пилота у мојој њиви. Мало даље у шуми трећи. Одмах се ту нашао Будимир Босиљчић звани Стрвинар четн. командант Уба. Похватали 3 пилота и повезао их за неко моје багрење. После по сата дошао камион са 10 немачких војника. Четвртог пилота сељаци склонили од четника и одвео мој отац са другом у Шарбане Драгомиру Чолићу. Кажу да је Стрвинар одмах послао Церског који је заклао Чолића и измасакрирао да су га једва препознали.,, Велике патриоте" нема шта...
Prikaži još odgovora
Luis
Zašto su onda četnici ubili I G Kovačića kad su bili antifašisti?
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Прочитајте текст још једном, ако треба и два пута. Није ни чудо што нас по свету сматрају за кољаче. Какво је пропаганда моћно оружје, требало бисмо најбоље да знамо.
Лазар
Операција ХАЛИЈАРД је необорив доказ да су генерал Михаиловић и његови ратници били уз Југословенску Владу у Лондону и савезнике. За разлику од КПЈ која је почела борбу 7 јула 1941 год убиством два Србина и која је покренула (совјетску) револуцију и грађански рат.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.