Sevastopolj, grad heroj

Dopis gospodina Garašanina „Bitka za Sevastopolj, Hitlerov put u poraz”, objavljen 19. jula u rubrici Među nama, zbog nekih iznetih tvrdnji zahteva odgovor. Autor se poziva na moj ranije objavljeni tekst koji se odnosio na razloge odlaganja napada Nemačke na Sovjetski Savez 1941. godine. Prema tvrdnji g. Garašanina, nekoliko rečenica u mom dopisu predstavljaju glorifikaciju Staljina. Ja sam samo izneo objektivnu činjenicu da je Staljin za vreme Velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza bio na čelu te velike zemlje i da je njegova uloga nesumnjivo uticala na pobedu nad nacističkom Nemačkom.

U memoarima sovjetskih vojskovođa, maršala, generala i nižih oficira opšta je ocena da je Staljin kriv zbog nespremnosti Crvene armije da se na vreme i uspešnije suprotstavi nemačkom napadu. Međutim, Staljin je ubrzo po početku rata postao vrhovni glavnokomandujući, predsednik Državnog komiteta odbrane i narodni komesar odbrane, a uz to je bio i predsednik Sovjeta narodnih komesara, što je činjenica koja se ne može zanemariti. Naravno, to ne znači da on na tim dužnostima nije donosio i pogrešne odluke. Kako maršal Žukov piše, kad je Staljin preuzeo ove dužnosti, odmah se osetila njegova čvrsta ruka, što se pozitivno odrazilo na sva ministarstva i na sve državne organe. Žukov je izjavio i da priznaje ogromne zasluge Staljina kao vrhovnog glavnokomandujućeg, ali je takođe podvukao da je ogromna šteta naneta uoči rata zbog rasprave Staljina s najvišim ešalonom vojnih komandanata.

Pobeda nad Hitlerovom Nemačkom nesumnjivo je veliki podvig Sovjetskog Saveza – sovjetskog naroda. Ogroman podvig je i demontiranje više od hiljadu fabrika koje su prebačene na Ural i u Sibir, i to u vreme kad su Nemci već uveliko prodrli u evropski deo zemlje.

Gospodin Garašanin smatra da je za poraz Hitlerove soldateske na istočnom ratištu najviše zaslužan firer Adolf Hitler – zato što nije slušao svoje vojne komandante. Da li bi ovo moglo da se shvati i ovako: da je Hitler uvek slušao svoje generale – Nemačka bi pobedila Sovjetski Savez? Ja mislim da bi i u tom slučaju Nemačka bila pobeđena.

Imam oko 200 knjiga ratnih memoara sovjetskih vojskovođa i generala i nigde nisam pročitao da je Staljin smenjivao svoje vojskovođe – Žukova, Konjeva, Timošenka, Hruščova i generala Štemenka. Naprotiv, sve vreme rata oni su zauzimali najviše dužnosti u armiji. Da je, na primer, Žukov bio smenjen, on ne bi potpisao akt o kapitulaciji Nemačke. Ili drugi primer: general Štemenko je ceo rat proveo u Generalštabu Crvene armije, a 1946. godine je postao načelnik Generalštaba i zamenik ministra odbrane.

Još jedna tvrdnja g. Garašanina nije tačna. On kaže da je odbrana Sevastopolja trajala 27 dana. Maršal Žukov u svojim memoarima navodi da je odbrana Sevastopolja trajala devet meseci. Pored nemačke armije, kojom je komandovao feldmaršal Fon Manštajn, u bici za Sevastopolj učestvovale su i rumunske divizije, kao i jedna jedinica hrvatske NDH, a pomagali su i Italijani svojom vojskom. O sevastopoljskoj odbrani pisalo je više sovjetskih vojnih memoarista. Opširno je o njoj pisao maršal Krilov, a odbrana Sevastopolja opširno je opisana i u Velikoj sovjetskoj enciklopediji. Prema tim izvorima, odbrana Sevastopolja počela je 30. oktobra 1941, a završena je 4. jula 1942. godine. U ovoj bici neprijatelj je izgubio 300.000 vojnika i oficira. Pogrešna je i tvrdnja da među braniocima Sevastopolja nije ostao živ nijedan sovjetski vojnik. Tačno je da su komandanti sovjetske vojske koja je branila grad, kao i rukovodioci grada, evakuisani u dve podmornice. Deo vojnika je takođe uspeo da se spase zahvaljujući čamcima i raznim plovilima, a deo se priključio partizanima u planini.

Nije mi cilj da polemišem, samo sam smatrao da je potrebno razjasniti neke stvari kad je reč o događajima iz Velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza.

Borislav Stevanović