Севастопољ, град херој

Допис господина Гарашанина „Битка за Севастопољ, Хитлеров пут у пораз”, објављен 19. јула у рубрици Међу нама, због неких изнетих тврдњи захтева одговор. Аутор се позива на мој раније објављени текст који се односио на разлоге одлагања напада Немачке на Совјетски Савез 1941. године. Према тврдњи г. Гарашанина, неколико реченица у мом допису представљају глорификацију Стаљина. Ја сам само изнео објективну чињеницу да је Стаљин за време Великог отаџбинског рата Совјетског Савеза био на челу те велике земље и да је његова улога несумњиво утицала на победу над нацистичком Немачком.

У мемоарима совјетских војсковођа, маршала, генерала и нижих официра општа је оцена да је Стаљин крив због неспремности Црвене армије да се на време и успешније супротстави немачком нападу. Међутим, Стаљин је убрзо по почетку рата постао врховни главнокомандујући, председник Државног комитета одбране и народни комесар одбране, а уз то је био и председник Совјета народних комесара, што је чињеница која се не може занемарити. Наравно, то не значи да он на тим дужностима није доносио и погрешне одлуке. Како маршал Жуков пише, кад је Стаљин преузео ове дужности, одмах се осетила његова чврста рука, што се позитивно одразило на сва министарства и на све државне органе. Жуков је изјавио и да признаје огромне заслуге Стаљина као врховног главнокомандујућег, али је такође подвукао да је огромна штета нанета уочи рата због расправе Стаљина с највишим ешалоном војних команданата.

Победа над Хитлеровом Немачком несумњиво је велики подвиг Совјетског Савеза – совјетског народа. Огроман подвиг је и демонтирање више од хиљаду фабрика које су пребачене на Урал и у Сибир, и то у време кад су Немци већ увелико продрли у европски део земље.

Господин Гарашанин сматра да је за пораз Хитлерове солдатеске на источном ратишту највише заслужан фирер Адолф Хитлер – зато што није слушао своје војне команданте. Да ли би ово могло да се схвати и овако: да је Хитлер увек слушао своје генерале – Немачка би победила Совјетски Савез? Ја мислим да би и у том случају Немачка била побеђена.

Имам око 200 књига ратних мемоара совјетских војсковођа и генерала и нигде нисам прочитао да је Стаљин смењивао своје војсковође – Жукова, Коњева, Тимошенка, Хрушчова и генерала Штеменка. Напротив, све време рата они су заузимали највише дужности у армији. Да је, на пример, Жуков био смењен, он не би потписао акт о капитулацији Немачке. Или други пример: генерал Штеменко је цео рат провео у Генералштабу Црвене армије, а 1946. године је постао начелник Генералштаба и заменик министра одбране.

Још једна тврдња г. Гарашанина није тачна. Он каже да је одбрана Севастопоља трајала 27 дана. Маршал Жуков у својим мемоарима наводи да је одбрана Севастопоља трајала девет месеци. Поред немачке армије, којом је командовао фелдмаршал Фон Манштајн, у бици за Севастопољ учествовале су и румунске дивизије, као и једна јединица хрватске НДХ, а помагали су и Италијани својом војском. О севастопољској одбрани писало је више совјетских војних мемоариста. Опширно је о њој писао маршал Крилов, а одбрана Севастопоља опширно је описана и у Великој совјетској енциклопедији. Према тим изворима, одбрана Севастопоља почела је 30. октобра 1941, а завршена је 4. јула 1942. године. У овој бици непријатељ је изгубио 300.000 војника и официра. Погрешна је и тврдња да међу браниоцима Севастопоља није остао жив ниједан совјетски војник. Тачно је да су команданти совјетске војске која је бранила град, као и руководиоци града, евакуисани у две подморнице. Део војника је такође успео да се спасе захваљујући чамцима и разним пловилима, а део се прикључио партизанима у планини.

Није ми циљ да полемишем, само сам сматрао да је потребно разјаснити неке ствари кад је реч о догађајима из Великог отаџбинског рата Совјетског Савеза.

Борислав Стевановић