Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENATA

U Srbiji ima svega 9.000 davalaca koštane srži

Da bi se našao adekvatan donor potrebno je da postoji 100.000 potencijalnih davalaca, a šansa za uspešnost transplantacije povećava za 30 odsto ako je on s istog geografskog područja
Предраг Слијепчевић, председник Удружења пацијената за помоћ оболелима од акутних леукемија „Леука” (Фото: лична архива)

Trombociti su jedan od osnovnih sastojaka krvi i njihova uloga je sprečavanje krvarenja kod unutrašnjih ili spoljašnjih rana. Pored toga, oni popravljaju zidove krvnih sudova, održavaju njihovu elastičnost i smanjuju mogućnost pucanja krvnog suda.

Kod nekih hematoloških bolesti broj trombocita se drastično smanjuje i njihova transfuzija obolelom je neophodna, kao i kod lečenja akutnih leukemija i transplantacija matičnih ćelija.

U svakom od ovih slučajeva transfuzije trombocita jedini su način kojim se obezbeđuje da oboleli ima šansu da preživi. Kako su terapije u svim ovim slučajevima izuzetno agresivne, sama njihova snaga kombinovana s nedostatkom trombocita dovela bi do neminovne smrti svakog obolelog.

Treba naglasiti da je davanje trombocita apsolutno bezbolno i nema nikakvih komplikacija, čak se može davati na svakih 15 dana za razliku od krvi kod koje mora da prođe za muškarce tri meseca, a za žene četiri meseca. Ali, zbog strogih ograničenja samo nekoliko procenata populacije može davati trombocite

U civilizovanom svetu lečenje, to jest terapija citostaticima (koji se koriste kod hematoloških oboljenja), ne započinje se dok nije obezbeđen dovoljan broj davalaca trombocita. Pronalaženje davalaca je obaveza onoga ko sprovodi lečenje, a to je medicinski sistem države. I to je neupitno.

U Srbiji nije tako. Iako je obaveza pronalaženja trombocita po zakonu obaveza Zavoda za transfuziju krvi, oni nisu u stanju uvek da tu obavezu ispune. Nedostatak kadrova, kao prvi problem većine naših zavoda najozbiljnija je prepreka, ali ne i jedina. Bez osoblja koje će direktno voditi i širiti bazu dobrovoljnih davalaca, bez finansijskih sredstava za promociju i bez ozbiljne podrške medija, zavodi su u situaciji da ne mogu da ispune svoju obavezu. Jako je važno da se moje reči shvate kao apel za pomoć, a ne kao kritika zavoda.

Upravo su to i razlozi što je obaveza pronalaženja davalaca prebačena na pacijenta, u stvari na njegovu porodicu. A to je najgore moguće rešenje.

Kako oni nemaju nikakvo prethodno iskustvo i znanje, obično ne mogu da pronađu dovoljan broj davalaca. Iz razloga što su svesni da preživljavanje zavisi od trombocita, strah i neizvesnost razorno utiču na psihičku stabilnost i ozbiljno smanjuju šanse za uspešno lečenje.

Zarad istine napominjem da u slučajevima kada se ne nađu davaoci, tada se pribegava njihovom izdvajanju iz sveže date krvi. Takvi trombociti su daleko manje efikasni i mogu da dovedu do relativno ozbiljnih posledica po obolelog koji ih prima.

Iz svih ovih razloga Udruženje „Leuka” je pre dve i po godine osnovala svoju bazu, koja služi svim obolelima. Po podacima Zavoda za transfuziju Beograd, „Leukina” baza je obezbedila više od 42 odsto svih nenamenskih davanja u prošloj godini. Trenutno u bazi ima više od 250 davalaca i taj broj je svakim danom sve veći.

U pripremi je aplikacija koja će umnogome olakšati rad baze i omogućiti davaocima da sami određuju termine davanja, što je trenutno najveća prepreka za veći broj davanja.

Za dobar deo obolelih od akutnih leukemija i još kod nekih bolesti, jedini mogući put ka izlečenju je transplantacija koštane srži. Inače je smrt neminovna. Za transplantaciju je neophodan uslov da se pronađe adekvatan donor. Nama treba 100.000 donora u registru da bi se s velikom verovatnoćom to i desilo. Trenutno imamo nešto manje od 9.000. Sada smo oslonjeni na svetski registar. To usporava pronalaženje, čime su i šanse za preživljavanje manje. Za jedan broj pacijenata donor se i ne pronađe, samim tim šanse za njihovo preživljavanje ne postoje.

Studija urađena u Nemačkoj nedvosmisleno je dokazala da se šansa za uspešnost transplantacije povećava za 30 odsto ako je donor s istog geografskog područja (u krugu od 300 kilometara).

Ovo je krucijalno važno. Ako se zna da je transplantaciona terapija jedna od najagresivnijih i da veoma tanka linija između preživljavanja i smrti, ovaj podatak se može tumačiti u pravom svetlu. Upravo ta razlika, između davalaca iz sveta i sa ovog podneblja veoma je često presudan faktor i čini direktnu razliku između života i smrti.

Ovim problemima se ne bavi niko sem „Leuke”. Ove godine ćemo u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac”, USAID-om i Balkanskim fondom za demokratiju, organizovati u šest gradova velike akcije u cilju promovisanja potrebe za davaocima trombocita i donorima matičnih ćelija. Akcijama se priključila i Fondacija „Balašević”, koja je nesebično pomogla i podržala naše napore.

Prva akcija je održana u Subotici. Akciju je podržao i grad Subotica. Pokrovitelj je bio dr Balint Pastor, koji je i otvorio skup. Manifestacija je održana na dve lokacije na Paliću. Na Velikoj terasi je bila izložba Katarine Stanojlović, čiji su radovi nastali za vreme transplantacije u izolacionom bloku.

Odeljenje za transfuziju Opšte bolnice Subotica uzimalo je uzorke donora matičnih ćelija, održan je koncert Žiga Pala, Molnar Viktora i Nemet Đerđa, a nakon toga i tribina na kojoj su govorili Melinda Tot Demek, predsednica ogranka „Leuke” u Subotici, dr Glorija Blagojević, rukovodilac Registra donora i moja malenkost. Događaju je prisustvovalo oko 400 ljudi. Centralni događaj je bio koncert pod nazivom „Neko to od gore vidi sve” u izvođenju dueta Miša i Đura, dok je specijalni gost bila Tanja Šikman. Verujemo da ćemo i u ostalih pet gradova, a to su Novi Sad, Kragujevac, Užice, Niš i Beograd, uspeti da organizujemo događaj na istom nivou kao u Subotici.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Poštar
Bravo Peđa. Misija koju hrabro vodiš ima efekat kao lek.
Bob Petrovich
КоСТНА срж, а не коштана. Коштано је оно што се прави од кости.
Земунац
Само да додам да је придев ''костни, костна, костно'' смислио неки медицинар, који је мислио да је паметнији од лингвиста. Зато треба увести српски језик као обавезан на високим школама и факултетима. Од основне школе, где се учи граматика и правопис прође доста времена, па се многе ствари забораве, јер у каснијем школовању акценат је на српској и светској књижевности.
Земунац
Ево шта каже Клајн о томе: ''Од именице кост придев гласи коштан(и), што не значи само „начињен од кости“, као што неки мисле, него и „који се односи на кост“ или „који се налази у кости“.''

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.