Avganistanski bumerang i balkanski tragovi

Analitički tekstovi u „Politici” o dramatičnim zbivanjima u Avganistanu i haosu u prestonici Kabulu posle povlačenja Amerikanaca vremešnije hroničare globalnih zbivanja svakako mogu da podsete na slične prizore sa sajgonskog aerodroma, iz davne 1975. I tada su Amerikanci želeli da menjaju svet po svom ukusu, ali su poraženi, uz još katastrofalnije posledice – tri miliona ubijenih Vijetnamaca i 58.000 američkih vojnika.

Broj žrtava sada je, srećom, neuporedivo manji, ali su posledice nemerljive. Svoje tragove imaće čak i na Balkanu, kada budu počele da pristižu izbeglice. Da apsurd bude veći, zbog podaništva prema SAD, a ne iz humanih razloga, i privremene vlasti u Prištini žele da prime izbeglice iz te daleke zemlje, dok istovremeno ne dozvoljavaju proteranim Srbima povratak u vlastite domove. Slično se nekada ponašao i lider turske kiparske zajednice Rauf Denktaš. Istina, on nije u kuće proteranih Grka na severu Afroditinog ostrva naseljavao izbeglice, već Anadolce – njih čak 60.000, čime je uveliko izmenio i nacionalnu sliku. A svojevremeno, 1988. godine, želeo je da naseli i bugarske Turke, ali su oni to odbili.

Kao i posle Vijetnamskog rata, kada je ta zemlja ostala razrušena i u haosu, tako sada, nakon dvadeset godina američke okupacije, u beznađu ostaje i Avganistan. Kao nekad iz Sajgona, tako i sada iz Kabula, domicilno stanovništvo koje je verno služilo Amerikancima panično beži plašeći se osvete. Kao što pokušavaju da pobegnu i oni koji ne žele da žive pod skutima talibanskog režima.

Amerika će, naravno, odabrati svoju kvotu najodanijih, kojima će pružiti utočište, kao što je učinila i posle vijetnamske havarije. Tada se na spisku njenih štićenika našlo i nekoliko zlikovaca, poput okrutnog šefa sajgonske policije Ngujen Ngok Laona, koga je „proslavila” agencijska fotografija na kojoj je zabeleženo kako bezdušno ubija mladog Vijetnamca. Kasnije je na periferiji Vašingtona otvorio restoran nudeći „vijetnamske specijalitete”. Da čovek ne poveruje.

Izvesno je da će izbeglički talasi iz dalekog Avganistana zapljusnuti i Balkan, a teško je poverovati da će zaobići i BiH, koja ima veoma loše iskustvo, prvo s mudžahedinima, a zatim i s migrantima iz te zemlje. Nažalost, BiH ima i previše poniznika koji neće moći da odole američkoj slatkorečivosti.

I za kraj jedna paralela: jedan od najvećih američkih stratega Zbignjev Bžežinski javno je priznao da je šef Bele kuće Džimi Karter 3. jula 1979, nepunih pola godine pre sovjetske invazije, potpisao direktivu o tajnoj pomoći ekstremnim islamistima protiv tadašnjeg prosovjetskog režima u Kabulu. Prema njegovim rečima, „ta tajna operacija imala je za posledicu namamljivanje Rusa u avganistansku zamku, kako bi i Sovjetski Savez dobio svoj Vijetnam...” Tada nije mogao ni pretpostaviti da će Avganistan postati „drugi američki Vijetnam”. Bumerang je bio očigledan.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo