Neprestano se takmičim sa samim sobom

55. KARLOVE VARI

Karlove Vari – Dali ste mi nagradu za nešto što volim da radim. U glumu sam ušao kao niko, kao neznalica, niotkuda – izjavio je na velikoj sceni legendarni ser Majkl Kejn (1933), primajući iz ruku svog češkog kolege Jiržija Bartoške „Kristalni globus” za izuzetan i trajan doprinos svetskom filmu.

Višeminutnim stojećim ovacijama i ovakvim svečanim činom, uz originalni plesni performans, koncert na otvorenom s notama iz mjuzikla „Isus Hrist superstar” i raskošni vatromet, baš kao da je sve normalno, posle jednogodišnje pauze počeo je 55. Karlove Vari festival. A da nije sve kao pre pandemije, svedoče i narukvice bez kojih se nigde na festivalu ne može ući. One se razlikuju po bojama – crne nose vakcinisani, a bele oni koji su sveže testirani. Još da se uvedu i žute trake, pa da svi kažemo – „baj, baj, slobodo, i svete kakav smo do juče poznavali”...

Ser Majkl Kejn ima crnu narukvicu, vakcinisan je i još uvek energičan i harizmatičan, šeretski duhovit i onako fino britanski ciničan. On je bio i ostao glumac iza kog je više od 140 televizijskih i filmskih uloga i dva „Oskara” i brojna druga svetska priznanja, među kojima se sada našao i „Kristalni globus”.

U kratkom razgovoru za „Politiku”, osvrćući se na svoju dugu i plodnu karijeru i saradnju s toliko različitih glumačkih kolega, ser Kejn je rekao:

– U radu s kolegama, i onim mlađim i onim što su svojevremeno bili stariji od mene, nikada nije bilo niti treba da bude ikakvog snobizma jer ja ne dolazim iz neke više klase u odnosu na sve druge glumce. Ponekad nailazim na glumce koji su zbog nečeg uznemireni kada rade sa mnom, ali ja se tada potrudim da problem brzo rešim jer me čine nervoznim. Svi na snimanju moraju biti opušteni, bez obzira na to koliko je situacija napeta. Može se divno i lako raditi tek kada nestanu sva nervoza i uzbuđenje.

Odgovarajući na pitanje o svom glumačkom idolu – ser Lorensu Olivijeu, Majkl Kejn je za „Politiku” rekao:

– Olivije je bio glumačka ikona britanskog pozorišta i neko kom sam se beskrajno divio. Kada je svojevremeno osvanula vest da ćemo igrati zajedno u Mankijevičevom filmu, svi su, uključujući i mene, to komentarisali kao moju veliku privilegiju i pitali se da li ću tokom snimanja oslovljavati Olivijea sa „ser”. On je još prvog dana snimanja tu dilemu otklonio, rekavši: „Molim te da me zoveš Leri.” Tako sam ga i zvao.

O tajnama glumačkog trajanja i nenapuštajućem glumačkom entuzijazmu odgovorio je da je oduvek sledio dva pravila:

– Jedno je pravilo da smem da se takmičim isključivo sa samim sobom, nikada s kolegama. A drugo je da ne smem da žalim za stvarima koje nisam učinio, već samo za onim što jesam učinio. Dakle, nema tu prevelikih tajni. Danas ne prihvatam uloge kako bih zaradio novac ili postao što iskusniji glumac. Kada me angažuju u nekom filmu, znaju da dobijaju izuzetno iskusnog glumca, koji nikada ne kasni na snimanje, koji ni dan-danas ne zaboravlja svoj tekst i ne gubi živce. Snimam filmove i dalje kako biste znali da postojim, jer u suprotnom biste se pitali: Pobogu, je li taj još uvek živ!

Ser Majkl Kejn je još kako i živ i zdrav i uvek spreman za novu glumačku igru. Na 55. Karlove Vari festivalu lično će se pokloniti i posle svetske premijere komedije „Bestselersi”, debitantskog filma rediteljke Line Rasler, u kom igra starog i mrzovoljnog autora knjige s kojom kreće na promotivnu turneju. Taj neumorni gospodin – ser Majkl Kejn...