Stvarne žrtve, a ne mit

U intervjuu „Četrdeset prva, godina koja se vraća” (6.jula) Slavko Goldštajn, predsednik Židovske općine Zagreb, ponavlja da „stručne demokratske procjene govore o 80.000 do 100.000 žrtava” sistema ustaških genocidnih logora Jasenovac i da je „danas to pitanje riješeno”, da „više sa srpske strane nema proizvoljnog povećanja broja žrtava na 700.000”, „osim za neke političare, naročito u Bosni, koji se još uvijek neukusno igraju brojem žrtava”! S obzirom na to da je ovaj intervju objavljen u ,,Politici”,ne sme se ostaviti bez odgovora.

Na najvećem ne samo jasenovačkom genocidnom, već evropskom stratištu Donja Gradina predsednik Republike Srpske Dragan Čavić je govorio 16. aprila 2006. o sedamsto hiljada srpskih žrtava. U Spomen području Donja Gradina, na teritoriji Republike Srpske omeđeno rekama Savom i Unom i rukavcem Une, koje se prostire na oko 800 hektara u široj i 116 hektara u užoj zoni, na velikim panoima je zapisano 700.000 žrtava, 40.000 romskih žrtava, što ne odgovara istraživanjima Dragoljuba Ackovića.

Narcisa Lengel-Krizman, u knjizi „Genocid nad Romima – Jasenovac 1942” navodi „da se sa određenom sigurnošću može ostati na procjeni o nešto više od 8.500 stradalih Roma u Hrvatskoj”.

Bili smo zajedno da položimo vence na jednoj grobnici u Uštici, u koju je bačeno oko 12.000 Roma – samo na ovom grobištu za jednu trećinu više u odnosu na procene Narcise Lengel-Krizman; ta tabla kasnije je uklonjena. U to smo se uverili prilikom polaganja venaca 30. aprila 2006. Na novoj tabli je obeleženo da se na površini od 1.218 metara kvadratnih, odnosno 4.262 metra kvadratna, nalazi 21 grobno mesto. Na toj osnovi procenjeno je da je u njima zatrpano 14.600 žrtava. Sa prof. dr Srboljubom Živanovićem (London) i prof Marijom Đurić (Beograd) dogovorena je stručna procena grobišta u Ušticama. Prema Dragoljubu Ackoviću, računa se da je u Jasenovcu pobijeno od 80.000 do 100.000 Roma.

Jedan veliki pano navodi 20.000 dečijih žrtava. Slušali smo na Dan sećanja 2006. godine u Donjoj Gradini čitanje njihovih imena, među kojima da je taj i taj rođen 1942, ubijen 1942, zatim deca od dve, tri, pet godina, čuo sam i moje godište 1928, koje je završilo takođe 1942! Ali i to, očito nije cela istina, jer pok. Dragoje Lukić je zabeležio imenom i prezimenom 19.442 dece-žrtava od jednog dana do 14 godina. Dakle, s obzirom na to da Dragoje Lukić nije stigao da završi spisak dece-žrtava, ni broj od 20.000 ne odgovara stvarnom broju dečijih žrtava. Da li će ta imena biti ispisana u „novoj” postavci Spomen muzeja?!

Simo Brdar tvrdi da postoje dokazi o 366.000 žrtava na ovim stratištima.

Broj od 700.000 žrtava nije izraz „srpskog mita o Jasenovcu”. Tu brojku su navodili najistaknutiji hrvatski predstavnici i hrvatske institucije.

U Izveštaju Zemaljske komisije Hrvatske za zločine okupatora i njihovih pomagača Međunarodnoj komisiji za ratne zločine 1946. godine rečeno je da se verovatno neće nikada utvrditi broj žrtava jasenovačkih logora, ali da se na osnovu svežih tragova i brojnih svedoka može sa sigurnošću reći da je stradalo između 500.000 i 600.000!

I u Enciklopediji Leksikografskog zavoda, Zagreb (30. aprila 1958), navedeno je da je u Jasenovcu na najsvirepiji način ubijeno od 500.000 do 600.000 ljudi.

Predstavnici Hrvatske u Spomen muzeju Jasenovac, pre i posle Tuđmanovog minimiziranja jasenovačkih žrtava govore, o 700.000 žrtava („Okrugli sto Jasenovac”, 1986): Mladen Vejnović (1979), Ante Marković, Ante Milković. Norvežanin Osmund Fareno (1987), Edina Rašidović (1988) i dr.

Profesor dr Srboljub Živanović, koji je učestvovao u otkopavanju stratišta Jasenovca 1964. tvrdi 2006. da je u Jasenovcu i Donjoj Gradini „ubijeno više od 700.000 Srba, oko 80.000 Roma i više od 23.000 Jevreja”.

Krajem 2005. Miloš Spajić podseća da je „Komisija SPC koja je ispitivala genocid nad srpskim življem u NDH između Đurđevdana i Mitrovdana 1941. godine, na osnovu iskaza 4.054 svedoka, utvrdila da je za četiri meseca poubijano 180.000 ljudi, građana, seljaka i sveštenstva. Odmah nakon oslobođenja Beograda 1944. godine Komisija je pohapšena”. Posle više od 60 godina , zahvaljujući njegovoj upornosti, penzionisanog diplomate i istraživača, „otkriven je dokumenat koji svedoči o toj neverovatnoj činjenici”.

Direktorka Spomen-područja Jasenovac Nataša Jovičić izjavljuje da je „do sada poznato 70.000 imena žrtava”. Nova postavka Muzeja u Jasenovcu bila je najavljena za 61. godišnjicu proboja 22. aprila 2006. Toga dana vrata su na Muzeju bila zatvorena. Otvaranje nove postavke izvršeno je 27. novembra 2006. Prikazan je spisak žrtava 69.842, od toga Srba 39.560.

Član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti Josip Pečarić „znanstveno” je podržao „Jasenovačke brojke” Mladena Ivezića: „U sabirnome i radnome logoru Jasenovac, dakle u svim logorskim radionicama i podlogorima, na radu, u šumi i slično, i u logoru Stara Gradiška, život je od svih mogućih uzroka izgubilo najvjerojatnije između 1.000 (tisuću) i 2.000 (dvije tisuće), eventualno 3.000 ljudi, a nemoguće je da ih je umrlo više od 5.000”. (strana 192). To je isti onaj akademik, koji je javno predložio u hrvatskim medijima da Milan Bulajić, zbog pisanja, bude proglašen za ratnog zločinca!

Predsednik Fonda za istraživanje genocida