Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: MOGU LI ZAJEDNO ENERGETIKA I EKOLOGIJA

Potrebni i lignit i čista energija

Zeleni kilovati nisu jeftini, ali takođe moramo znati da ni cena struje iz lignita nije (i neće biti) ona koju trenutno plaćamo, kaže za „Politiku” prof. Ekonomskog fakulteta Dejan Molnar, jedan od autora studije „Stvarna cena struje iz uglja u Srbiji”
(Фото EPA-EFE/Alex Plavevski)

Kada se krajem avgusta pojavilo istraživanje Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR „Stvarna cena struje iz uglja”, prema kojoj je proizvodnja električne energije iz lignita neisplativa, to jest dva do četiri puta veća od one koji građani plaćaju, javnost se s pravom zapitala zašto EPS sam sebi pravi gubitke i gde je tu logika da prodaju struju po nižoj ceni od one po kojoj je proizvode.

Dejan Molnar (Foto V. Mitić)

Upitan kako su došli do ove računice, jedan od autora studije, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Molnar, za „Politiku” odgovara da se do takvih nalaza došlo na osnovu analize finansijskih izveštaja i izveštaja o radu EPS-a. Pošlo se od podataka da se tokom perioda 2017–2019. godine u Srbiji oko 69 odsto ukupno proizvedene električne energije proizvodilo iz lignita, a oko 31 procenat u hidroelektranama. Potom su se troškovi poslovanja EPS-a, evidentirani u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima, pomoću odgovarajućih pondera koji su poslužili kao „ključ”, alocirali na nosioce troškova (hidroelektrane i termoelektrane). Kada se iz tog ugla sagledaju činjenice, dolazi se do zaključka da cena koštanja struje iz lignita prevazilazi onu koja se ostvaruje na tržištu (SEPEKS).

– U studiji se polazi od toga da su ukupni (stvarni) troškovi proizvodnje električne energije iz uglja zbir dve kategorije troškova – direktnih i indirektnih. U direktne troškove ulaze svi oni izdaci koje naše javno preduzeće snosi kako bi proizvelo (nabavilo) i distribuiralo električnu energiju. Indirektni troškovi su oni koje EPS ne plaća direktno i koje u svojim finansijskim izveštajima ne iskazuje, ali ih posredno snose društvo i država. Rudnici i termoelektrane generišu zagađujuće materije koje se emituju u vazduh, vodu... Svi korišćeni podaci su iz izveštaja EPS-a o stanju životne sredine. Studija se bavila procenom novčanog iznosa eksternih troškova, poput ugrožavanja i narušavanja kvaliteta životne sredine, doprinosa globalnom zagrevanju, rizika od incidenata... U ovakvim analizama su uzeti u obzir izdaci poput takse na ugljen-dioksid koje EPS trenutno ne obračunava i ne plaća, dok u zemljama EU to postoji kao realan trošak.

Na pitanje da li je realno da bi zeleni kilovati s trenutno izgrađenim kapacitetima i ceni po kojoj se ta struja naplaćuje mogli da obezbede sigurno snabdevanje, prof. Molnar kaže da se Srbija, kao članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope obavezala, na smanjenje emisija štetnih gasova iz sagorevanja, emisija praškastih materija u skladu sa direktivom EU o velikim ložištima.

– Ipak, nisam siguran da je realno da Srbija obustavi proizvodnju električne energije iz lignita, barem ne u kratkom roku. Nije realno da se energija u Srbiji proizvodi samo iz čistih, to jest zelenih izvora, ali svakako treba raditi na tome da zastupljenost obnovljivih izvora energije bude što veća u budućnosti. Kada bi se to moglo dogoditi, zavisi od mnogih, ne isključivo ekonomskih faktora i razloga – kaže naš sagovornik.

RTB "Bor" (Foto I. Milutinović)

Upitan u kojoj se to još zemlji osim u Srbiji toliko lobira protiv domaćih resursa i zagovara postavljanje solarnih panela, gradnja vetroparkova i koliko građana Srbije može da plati zelene kilovate, odgovara da zelena energija, to jest zeleni kilovati nisu jeftini, ali takođe moramo znati da ni cena struje iz lignita nije (i neće biti) ona koju trenutno plaćamo.

– Čim bi došlo do uvođenja obaveze plaćanja na emisije ugljen-dioksida, cena struje iz lignita bi automatski porasla. Dakle, ni lignit nije tako jeftina opcija kao što izgleda. Ukoliko bi se isključivo zadržali na proizvodnji električne energije iz lignita, verovatno bi ugrozili sopstvenu budućnost i dugoročnu energetsku bezbednost. Glavni izazov za Srbiju u kontekstu uvođenja obavezne fiskalizacije emisija ugljen-dioksida biće rizici za dugoročnu makroekonomsku stabilnost. Čak i bez upuštanja u procene i izračunavanje efekata na cenu energije usled uvođenja ovih taksa očekivano je da se ovakav teret prebaci na stanovništvo i privredu – ističe on.

– Ne mislim da sve treba dati stranim investitorima. Energetski sektor ima strateški značaj, tako da mislim da bi bilo dobro da se iznađu načini za mobilisanje domaćih sredstava u što većoj meri za ove svrhe. Ugradnja filtera proizvodi dvostruke efekte. Sa jedne strane doprinose smanjenju emisija, dok sa druge strane izazivaju značajno povećanje sopstvene potrošnje u energetskim postrojenjima (čak i do 30 odsto), čime se značajno povećavaju emisije ugljenika, ali i sopstvena potrošnja uglja. To dalje dovodi do povećavanja površina sa kojih se kopa ugalj, te novih investicija u otvaranje rudokopa. Posledica je povećanje negativnog uticaja na lokalno stanovništvo (raseljavanja), povećavaju se količine vode koje se ispumpavaju (i zagađuju), povećava se iskopavanje jalovine i prevoza uglja i jalovine. Kao i u brojnim drugim oblastima, i u ovoj postoje „dve strane medalje”.

Prof. Molnar smatra da se ne moramo odreći proizvodnje električne energije iz uglja, kao i da tako nešto u kratkom roku nije moguće. Međutim, smatra da je od izuzetne važnosti da znamo koliko nas to direktno i indirektno košta, te kakve nam posledice može doneti u budućnosti.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Lignit je najprljaviji ugalj osim toga ima najnizu kaloricnu vrednost.
Jagodinac
Kaze legenda da je Nikola Tesla smislio nacin za besplatno dobijanje i prenos elektricne energije. Srbija bi kao zemlja koja se ponosi Nikolom Teslom mogla da zaposli svoje talentovane elektricare, elektronuicare, programere, elektroizenjere i napravi par takvih sistema. Pa zar zemlja i narod Nikle tesle da se u 21 . veku greje na lignit? Pa ljudi pa stvarno nemam reci.
Земунац
То је само легенда, а сам Тесла није имао довољно новца да заврши са експериментима и реализацијом те идеје. Што се тиче тога да може неко да настави рад Николе Тесле то је за сад скоро сасвим немогуће. Један од стручњака, који је имао увид у Теслину заоставштину, а која се још увек налази код ФБИ са ознаком ''државна тајна'', рекао је да се још увек није родио ум сличан Теслином.
Djole
A resenje su - nuklearke. Australija ima pustinje, daleko od gradova, a narod ipak nece nuklearke. Srbija nema pustinje... jos uz to ima visok stepen ima korupcije...
boki
Nekako uvek zaboravi nuklearna energija... Svaka normalna država ima nuklearne elektrane a mi još cepamo sekirama i ne planiramo da menjamo...
Analitičar amater
Pitanje svih pitanja,bar za mene,glasi:ako nam je potrebna čista energija zašto Vlada republike Srbije ili svi koji su trebali nisu stali iza projekta prof.Vladana Petrovića koji je konstruisao solarnu stanicu sa fantastičnim performansama.Ta stanica se nalazi u selu Badnjevac kod Kragujevca i proizvodi čistu energiju.Pogledajte na Jutjubu solarna energija prof.Petrović,a radi se o jedinstvenom pronalasku u svetu.
slavkoD
Jednostavno....nedobijaju kintu iz budzeta EU i korporacija za tu stanicu.Isto je sa kovid maskama,vakcinama,putevima,hranom,fabrikama....
Lillah
Zato što daje malo energije u ovo pohlepno doba.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.