Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Dragoceni test opterećenja

Ergometrija se kod pacijenata s bolom u grudima koristi za otkrivanje koronarne bolesti ili njeno isključivanje: ako je test pozitivan, sledeći korak je koronarografija, odnosno ugradnja stenta
(Фото Википедија)

Zapušenje krvnih sudova uspešno se rešava postavljanjem stentova u arterije kojima se premošćuju suženja i omogućava da krv ponovo nesmetano teče. Tako se produžava život pacijentima, a dalje stanje prati kroz periodične preglede ultrazvukom, koji se obavljaju u vremenskim razmacima od godinu ili dve.

Šta raditi kada posle desetak godina ponovo dođe do bolova u grudima i otežanog disanja? To pitanje je naročito aktuelno sada kada je zbog virusa korona teško razlučiti o čemu se tačno radi. Da li je reč o posledicama kovida 19, bolesti pluća ili srce daje signale da ne dobija dovoljno kiseonika?

Na pokretnoj traci

Sumnja o infekciji virusom korona otklanja se testom, za bolest pluća dovoljan je pregled kod pulmologa, a možda i rendgensko snimanje i spirometrija. U kakvom su nam stanju krvni sudovi najbolje se može videti testom opterećenja, a ako je test pozitivan sledeći korak je koronarografija.

Šta je test opterećenja i kako se izvodi?

– Test opterećenja ili ergometrija je neinvazivna dijagnostička metoda u kardiologiji koja se izvodi na pokretnoj traci ili na bicikl-ergometru, tokom koje se najčešće procenjuje koronarna rezerva ili poremećaji ritma. Indikacija za ergometriju je u prvom redu sumnja na koronarnu bolest, ali se ova metoda koristi i za ispitivanje bola u grudima nejasnog uzroka, za praćenje terapije i rehabilitacije bolesnika s koronarnom bolešću, za vrednovanje rezultata hirurških zahvata na koronarnim arterijama i zaliscima, kao i za procenu funkcionalnog kapaciteta bolesnika koji boluju od hroničnih srčanih bolesti. Kod bolesti visokog krvnog pritiska koristi se za otkrivanje komplikacija, a kod osoba s aritmijama za procenu same terapije. Takođe se primenjuje kod sportista ili u pripremama za sportske aktivnosti visokog stepena opterećenja a pre započinjanja sportskih aktivnosti, ali i kod osoba bez posebnih tegoba koje u porodičnoj anamnezi imaju bolest koronarnih arterija ili naprasnu srčanu smrt, kada se ergometrija može nazvati profilaktičkom ili preventivnom. Tako se ergometrija kod pacijenata s bolom u grudima bilo kog uzroka koristi za otkrivanje koronarne bolesti ili njeno isključivanje – objašnjava dr Predrag Radojković, internista kardiolog.

Pacijenti treba da znaju i kako da se pripreme za test opterećenja, pogotovu ako imaju oscilatorni krvni pritisak i šećernu bolest. Oni su u dilemi da li da pre ovog ispitivanja smeju da jedu i da li su im neki lekovi zabranjeni tom prilikom.

Dr Radojković kaže da je ista priprema za ergometriju i kod zdravih i kod bolesnih osoba. Savetuje se da dva do tri sata pre testa pacijenti ne unose hranu, ne piju alkohol, kafu, ne puše cigarete, kao i da na test dođu u udobnoj, sportskoj odeći i obući. Poslednji obrok ne treba da bude obiman ili previše slan.

Određeni lekovi se privremeno obustavljaju dan ili dva dana pre testa (na primer beta-blokatori, preparati digitalisa), a po proceni kardiologa čest je savet i da se ponese lična terapija sa sobom (na primer, inhalatorna pulmološka terapija). Za dijabetičare je bitno da im vrednosti šećera u krvi budu pod kontrolom ili prema prosečnoj glikemiji za tri meseca unazad. Ponekad je potrebno obaviti i određene laboratorijske analize.

(Pixabay)

Da li se sme raditi test opterećenja bez prethodno urađene spirometrije i ultrazvuka srca?

– Ukoliko se pacijent žali na otežano disanje prilikom napora ili nakon njega ili ga tegoba ometa u obavljanju tog napora, što predstavlja ekvivalent bola u grudima, uglavnom se savetuje pregled pulmologa sa spirometrijom, eventualno rendgensko snimanje pluća pre obavljanja samog testa opterećenja da bi se potvrdilo ili isključilo eventualno plućno oboljenje i pravovremeno započela odgovarajuća pulmološka terapija – ističe naš sagovornik.

Što se tiče same dopler ehokardiografije, dr Radojković kaže da se ultrazvuk srca savetuje skoro uvek pre samog testa radi upoznavanja kardiologa s morfološkim karakteristikama srca, tako i s njegovom funkcijom, nevezano za činjenicu da li boluje od neke bolesti ili uzima određene kardiološke lekove.

– Test opterećenja se izvodi na biciklu ili na pokretnoj traci. Sastoji se iz tri faze: predopterećenje, samo opterećenje i faza odmora, što sve ukupno traje 30–40 minuta. Pokretna traka na kojoj pacijent hoda postepeno se ubrzava i povećava se nagib, te je hodanje sve brže, do trčanja. To su stepeni opterećenja, od kojih svaki traje tri minuta. Tokom testa, EKG se kontinuirano snima na monitoru, a u svakom stepenu se meri i krvni pritisak. Nakon samog opterećenja, pacijenta kontrolišemo i tokom odmora, najmanje deset minuta, a uvek se savetuje da se dodatno odmori i sedi u čekaonici još dvadesetak minuta – objašnjava lekar.

S obzirom na nivo opterećenja, testove možemo podeliti na maksimalni, submaksimalni i na simptomima ograničeni test.

Doktor Radojković objašnjava da se najčešće pacijent optereti do 85, najviše 90 odsto teoretske maksimalne vrednosti srčane frekvence i potom se interpretira rezultat. Ukoliko je to nemoguće ili ispitanik dobije određene tegobe pre postizanja submaksimalne srčane frekvence, u bilo kom trenutku moguće je zaustaviti test.

Kako izgleda i koliko traje oporavak i šta možemo otkriti posle analize?

– Ukoliko je test opterećenja negativan, oporavak posle testa nije potreban i nakon odmora pacijent se može vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima. Kontrole kod negativnih testova opterećenja potrebno je obavljati nakon osam do 12 meseci, a to zavisi primarno od osnovne bolesti – odgovara naš sagovornik.

(Pixabay)

Put do ugradnje stenta

Ukoliko se nakon analize ustanovi da je test pozitivan ili sumnjiv na koronarnu bolest, neophodan je detaljan razgovor s pacijentom i dalja dijagnostika koja se savetuje u odnosu na rezultat.

– Kod sumnjivog testa često je potrebno obaviti i CT (skenersku) koronarografiju koja će kontrastnim snimanjem dati dodatne podatke o mestu i veličini promena na koronarnim krvnim sudovima ukoliko postoje ili isključiti bolest. Ukoliko je test pozitivan, pacijent se odmah upućuje na invazivnu dijagnostičku proceduru koja se zove selektivna koronarografija i koju obavlja invazivni kardiolog. Tokom tog postupka moguće je istovremeno obaviti i terapijske procedure kojima se uklanjaju suženja: koronarne arterije se šire balonom ili su ugrađuje stent – objašnjava dr Radojković.

Na taj način se i koronarni problem rešava na duži period, a koliko će i kako krvni sudovi ubuduće funkcionisati zavisi najviše od pacijenta, koji pravilnom ishranom, propisanom fizičkom aktivnošću i terapijom ponovo postaje akter sopstvene sudbine.

Spirometrija kao prethodnica

Spirometrija se koristi u pulmologiji za otkrivanje plućnih opstruktivnih bolesti, a test opterećenja u kardiologiji za otkrivanje bolesti srčanih krvnih sudova. Međutim, nekada kardiolog pre obavljanja testa opterećenja savetuje da se uradi spirometrija da bi se isključilo postojanje plućne bolesti ili radi poboljšanja pulmološke terapije. To u praksi nije tako jednostavno, pogotovu kod pacijenata kod kojih je stanje komplikovano i ima više dijagnoza, pa je često potrebna bliska saradnja više specijalista.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Теорија за десетку,
пракса за нулу! Тест оптерећења може да препише само кардиолог, а за преглед код кардиолога не може да се добије термин, бар не у мом граду. Управо тако: изабрани лекар (скретничар) гледа у екран и каже: "Термина нема." Крај приче. Болесни не могу да се лече, претпостављени здрави не могу то да потврде да би се безбедно бавили спортом. Да ли је то право лице самохваљеног здравственог система Србије?
električar
Zašto "stent", a ne "baypas" ? Od mnogih ljudi sam šuo, a i na nekim mestima pročitao da "stent" "mnogo kraće traje" ... Ako je već tako zašto se ne radi "baypas" ??? Nije valjda da se radi o nekim "uštedama" ???
Миле
Не брукај професију електричара, дунстеру!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.