Kako je Vermaht objavio rat Ljubiću

Posle partizanske zasede na mestu Prokop u Milićevcima kod Čačka, kad je 5. septembra 1941. godine poginulo osam nemačkih vojnika, pet dana kasnije, načelstvo sreza Ljubićkog i žitelje ovog kraja Srbije komanda okupatorske vojske, preko plakata bacanih iz aviona, obavestila je da se ovaj kraj nalazi „iznimnom opsadnom stanju, a opštine ljubićka, milićevačka, brđanska, preljinska i miokovača u ratnom stanju”.

Već 6. septembra na mesto događaja stigli su pripadnici 749. pešadijskog puka Vermahta, zapalili nekoliko kuća i artiljerijom tukli po okolnim selima, pri čemu je od jedne granate u istorijskom Ljubiću stradao trogodišnji Jugoslav, sin Isidora Đurakića, a više meštana je ranjeno.

Samo zahvaljujući srećnim okolnostima, na tome se sve i završilo. U naredbi feldmaršala Vilhelma Kajtela, načelnika Štaba vrhovne komande Vermahta, za suzbijanje pobuna na okupiranim teritorijama, donetoj 16. septembra, predviđeno je da se za jednog ubijenog Nemca na okupiranim teritorijama strelja deset, a za jednog ranjenog vojnika pet stanovnika. Pritom se izričito pominju čitavo područje Srbije, južna Grčka i ostrvo Krit, „gde ova nemilosrdna strogost ima da se odmah primeni”. Čačak je, tako, srećom, izbegao sudbinu Kraljeva i Kragujevca...

Zanimljivo je da je 16. septembra 1941. godine Josip Broz Tito, dolazeći iz Beograda, prošao vozom kroz Čačak i Ljubić putujući na slobodnu teritoriju okupirane Srbije. Pratili su ga Dragoljub Milutinović, sveštenik iz Ivanjice, sa četničkom legitimacijom, folksdojčer Jaša Rajter iz Zemuna, studentkinja Davorjanka Paunović i Makedonka Veselinka Malinska, koja je ostavila zapis o tom događaju:

„Do Čačka je putovanje proteklo bez smetnji. Pošto je tu trebalo sačekati dok ne promenimo voz, Tito nam je rekao da izađemo u varoš i osvežimo se u obližnjoj kafani ’Srbija’. Međutim, videla sam jednog agenta koji me je hapsio u Skoplju, pokazala sam legitimaciju drugom i rekla Jaši da kaže Titu kako ćemo se nas dvoje fijakerom prebaciti do prve sledeće stanice, gde ćemo ući u voz iz Beograda, kojim će tamo stići sa Davorjankom, Jašom i sveštenikom Dragoljubom.„

Ta kompozicija je, inače, pre polaska za Požegu, detaljno pretresena, a svi putnici su bili legitimisani. Davorjanka je kasnije bila Titova sekretarica. Dragoljub Milutinović, inače prijatelj porodice Vladislava Ribnikara, u čijoj je kući upoznao Tita, stradao je od četnika u Štitkovu godinu dana posle ovog događaja. Jaša Rajter je, nakon rata, pored ostalog, bio generalni direktor Beogradskog sajma...

Rodoljub Petrović,
dugogodišnji dopisnik
„Politike” iz Čačka