Subota, 27.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ĐO IN FAN, likovna umetnica

Čista zemlja ‒ mesto blaženstva

Smatram da je hrišćanstvo stvorilo osnovu kod svojih sledbenika ka dominaranju prirodom. U budizmu treba da se živi sa prirodom
(Фото: Андреј Јовановић)

Likovna umetnica Đo In Fan (1952) iz Hongkonga, ljubiteljima ove umetnosti poznata i prepoznatljiva po izvanrednim crtežima i slikama na pirinčanom papiru i originalnoj slikarskoj tehnici kombinacije slike i kolaža, još jednom je uspostavila duhovni i likovni most između Honkonga i Pirota, Srbije i Kine – početkom septembra izložbenom postavkom od stotinak slika i skulptura tridesetak kineskih slikara najpre u Galeriji „Čedomir Krstić” u Pirotu, koja je trajala do sredine meseca, nakon čega je preseljena u Vranje.

Dela su nastala 2019. godine, posle studijskih obilazaka pedesetak budističkih pećinskih crkava u oblasti Dunhuanga. Slike i skulpturice budističkih božanstava likovni su odgovor kineskih umetnika na doživljaj prizora fresaka sa zidova hramova, likovno, duhovno i filozofsko tumačenje poruka Bude i božanstava, kao i perioda njihovog nastanka od 4. do 14 veka i darovani trag ljubiteljima umetnosti, koji je stigao do Pirota i nastaviće svoj put po Evropi. Posle Vranja, izmenjena postavka ide u Italiju.

Đo In Fan je pre više godina sa dvadesetak umetnika iz Kine putovala po Srbiji, a potom su dela nastala tokom putovanja, izložili u Galeriji „Čedomir  Krstić” na izložbi „Balkanske impresije”.

Ponovo ste u Pirotu, a izložba ima naziv „Čista zemlja”. Zašto „Čista zemlja”?

Prema jednoj od tradicionalnih kineskih filozofija, veza između pojava i njihovog uzajamnog dejstva određeni su sa pet elemenata (metal, drvo, voda, vatra i zemlja). Od 2018. na našim izložbama u Srbiji koristili smo teme vezane za neki od pet elemenata pomenute kineske filozofije. Za ovu izložbu, izabrani element je zemlja. Pri poseti pećinama i hramovima Dunhuanga, element zemlja je nađen u samom pojmu pećina, u glinenim skulpturama u pećinama i u budističkom izrazu „čista zemlja”, jer su svi hramovi u ovim pećinama budistički. Čista zemlja u budizmu označava mesto u kome nema nevolja i patnji već potupuno blaženstvo. Uzimajući ovaj budistički izraz za temu naše izložbe, uključili smo element zemlju u naslov izložbe, a učesnicima izložbe dali prostor da „apsolutno zadovolje”, bez ograničenja, svoje umetničke osvrte na umetnost, kulturu i religiju Dunhuanga. Ako se pažljivo pročitaju osvrti umetnika na njihova ostvarenja, uočiće se da samo manji broj njih striktno prati budističko značenje čiste zemlje u pristupu svom radu.

Obilazli ste srpske crkve i manastire: Studenicu, Sopoćane, Mileševu. Istraživačka znatiželja, umetnička radoznalost i glad ili duhovni poriv?

Mene kao umetnika zanima kompozicija živopisa, korišćene boje, osenčavanje, prisutvo perspektive i sl. Tokom mojih studija, predmet istorija umetnosti je samo napomenuo vizantijsko slikarstvo tako da mi je bilo neobično drago da vidim i uživam u vizantijskim freskama na Balkanu. Izdvojila bih Uspenje Bogorodice u Sopoćonima. Na njoj tri apostola nose odeždu koja je oslikana linijama kakve mogu da se nađu i u kineskom slikarstvu. Kao slikaru koji se pre svega opredelio za kinesku tehniku slikanja, u kome je linija važna, ovo zapažanje je bilo upečatljivo.

Tokom višegodišnjeg života u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji i kontakta sa tadašnjim umetničkim životom, do kojih ključnih razlika ste došli u odnosu na zemlju vašeg porekla?

Prema mom shvatanju u vreme Jugoslavije umetnici su imali podršku države. I manja mesta su imala državne galerije. Slikarski i umetnički život je bio življi nego u mestu mog rođenja. U Hongkongu bilo je malo galerija za izlaganja. Trebalo je da se čeka dugo za njih, uz skupo iznajmljivanje. Fina umetnost je uvek bila u senci primenjene umetnosti. A primenjenu umenost je kontrolisao komercijalni sektor. Primenjena umetnost je morala da zadovolji naloge krajnjeg korisnika, sputavajući kreativnost.

Koliko vam je proučavanje hrišćanskog i budističkog crkvenog slikarstva pomoglo u spoznaji suštinskih razlika između budizma i hrišćanstva kao religija?

U hrišćanstvu postoji jedan bog, a u budizmu nema boga. Svako može da bude Buda. Umetnost može da ima ulogu da priča priču. To je bilo važno u staro vreme kada je pismenost bila ograničena na mali broj privilegovanih. Kroz zidno slikarstvo religije su mogle i mogu da prošire svoj uticaj pretakanjem spisa i kanona religije u slike. I u hrišćanstvu i u budizmu, gde se misli na budističko zidno slikarstvo Dunhuanga, freske su samo slikovna predstava ovih religija. Predstavljanjenje Bude na freskama u pećinama Dunhuanga nije uslovljeno pravilima raspoređivanja. Suprotno tome, u hrišćanskim crkvama scene iz Novog zaveta su oslikane i raspoređene prema utvrđenim pravilima, najčešće u nezavisnim okvirima. Buda može da se nađe u bilo kom delu hrama u Dunhuangu, dok Hristos i Sveto Trojstvo zauzimaju uvek „visoko” mesto u bogomoljama. Slobodniji pristup religiji u pećinama Mogaoa, vidi se u svakodnevnim motivima iz života, kao što je pijenje čaja ili ubiranje letine. Tog suživota nema na vizantijskim freskama.

Koliko su po vašem mišljenju hrišćanstvo i budizam oblikovali širu duhovnu osnovu pripadnika jedne i druge vere u sferi likovne umetnosti?

U hrišćanskoj religiji Bog je napravio sve po meri čoveka. Iz tog razloga u zapadnoj umetnosti portret čoveka, prikaz čoveka, zauzimao je dugo centralno mesto. U Dunhuangu se ne predstavljaju samo tela čoveka nego i pejzaž, drveće, cvet, životinje, stene, itd. Čak su prikazana i čudovišta oličenja groma, sunca, itd. Ovo ukazuje da je za budizam svaki deo ovog sveta važan. Prikazani elementi prirode na freskama Dunhuanga su često znatno veći od čoveka. S duge strane, pejzaž je samo jedan, nevažan deo slike na hrušćanskim freskama. Prema mom mišljenju, hrišćanstvo je stvorilo osnovu kod svojih sledbenika ka dominaranju prirodom. U budizmu treba da se živi sa prirodom.

U katalogu izložbe najavljujete i gostovanja srpskih umetnika i srpske umetnosti u Honkongu?

Mi već više godina radimo na uspostavljanju kulturnog i umetničkog mosta između Srbije i Kine. Namera nam je da kroz izložbe posvećene Dunhuangu predstavimo umetnike Srbije, zajedno sa kineskim umetnicima, u Italiji, Hongkongu i Dunhuangu. Umetnici iz Srbije bi imali za temu „čistu zemlju” srpskog srednjovekovnog slikarstva.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.