Čista zemlja ‒ mesto blaženstva

Likovna umetnica Đo In Fan (1952) iz Hongkonga, ljubiteljima ove umetnosti poznata i prepoznatljiva po izvanrednim crtežima i slikama na pirinčanom papiru i originalnoj slikarskoj tehnici kombinacije slike i kolaža, još jednom je uspostavila duhovni i likovni most između Honkonga i Pirota, Srbije i Kine – početkom septembra izložbenom postavkom od stotinak slika i skulptura tridesetak kineskih slikara najpre u Galeriji „Čedomir Krstić” u Pirotu, koja je trajala do sredine meseca, nakon čega je preseljena u Vranje.

Dela su nastala 2019. godine, posle studijskih obilazaka pedesetak budističkih pećinskih crkava u oblasti Dunhuanga. Slike i skulpturice budističkih božanstava likovni su odgovor kineskih umetnika na doživljaj prizora fresaka sa zidova hramova, likovno, duhovno i filozofsko tumačenje poruka Bude i božanstava, kao i perioda njihovog nastanka od 4. do 14 veka i darovani trag ljubiteljima umetnosti, koji je stigao do Pirota i nastaviće svoj put po Evropi. Posle Vranja, izmenjena postavka ide u Italiju.

Đo In Fan je pre više godina sa dvadesetak umetnika iz Kine putovala po Srbiji, a potom su dela nastala tokom putovanja, izložili u Galeriji „Čedomir  Krstić” na izložbi „Balkanske impresije”.

Ponovo ste u Pirotu, a izložba ima naziv „Čista zemlja”. Zašto „Čista zemlja”?

Prema jednoj od tradicionalnih kineskih filozofija, veza između pojava i njihovog uzajamnog dejstva određeni su sa pet elemenata (metal, drvo, voda, vatra i zemlja). Od 2018. na našim izložbama u Srbiji koristili smo teme vezane za neki od pet elemenata pomenute kineske filozofije. Za ovu izložbu, izabrani element je zemlja. Pri poseti pećinama i hramovima Dunhuanga, element zemlja je nađen u samom pojmu pećina, u glinenim skulpturama u pećinama i u budističkom izrazu „čista zemlja”, jer su svi hramovi u ovim pećinama budistički. Čista zemlja u budizmu označava mesto u kome nema nevolja i patnji već potupuno blaženstvo. Uzimajući ovaj budistički izraz za temu naše izložbe, uključili smo element zemlju u naslov izložbe, a učesnicima izložbe dali prostor da „apsolutno zadovolje”, bez ograničenja, svoje umetničke osvrte na umetnost, kulturu i religiju Dunhuanga. Ako se pažljivo pročitaju osvrti umetnika na njihova ostvarenja, uočiće se da samo manji broj njih striktno prati budističko značenje čiste zemlje u pristupu svom radu.

Obilazli ste srpske crkve i manastire: Studenicu, Sopoćane, Mileševu. Istraživačka znatiželja, umetnička radoznalost i glad ili duhovni poriv?

Mene kao umetnika zanima kompozicija živopisa, korišćene boje, osenčavanje, prisutvo perspektive i sl. Tokom mojih studija, predmet istorija umetnosti je samo napomenuo vizantijsko slikarstvo tako da mi je bilo neobično drago da vidim i uživam u vizantijskim freskama na Balkanu. Izdvojila bih Uspenje Bogorodice u Sopoćonima. Na njoj tri apostola nose odeždu koja je oslikana linijama kakve mogu da se nađu i u kineskom slikarstvu. Kao slikaru koji se pre svega opredelio za kinesku tehniku slikanja, u kome je linija važna, ovo zapažanje je bilo upečatljivo.

Tokom višegodišnjeg života u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji i kontakta sa tadašnjim umetničkim životom, do kojih ključnih razlika ste došli u odnosu na zemlju vašeg porekla?

Prema mom shvatanju u vreme Jugoslavije umetnici su imali podršku države. I manja mesta su imala državne galerije. Slikarski i umetnički život je bio življi nego u mestu mog rođenja. U Hongkongu bilo je malo galerija za izlaganja. Trebalo je da se čeka dugo za njih, uz skupo iznajmljivanje. Fina umetnost je uvek bila u senci primenjene umetnosti. A primenjenu umenost je kontrolisao komercijalni sektor. Primenjena umetnost je morala da zadovolji naloge krajnjeg korisnika, sputavajući kreativnost.

Koliko vam je proučavanje hrišćanskog i budističkog crkvenog slikarstva pomoglo u spoznaji suštinskih razlika između budizma i hrišćanstva kao religija?

U hrišćanstvu postoji jedan bog, a u budizmu nema boga. Svako može da bude Buda. Umetnost može da ima ulogu da priča priču. To je bilo važno u staro vreme kada je pismenost bila ograničena na mali broj privilegovanih. Kroz zidno slikarstvo religije su mogle i mogu da prošire svoj uticaj pretakanjem spisa i kanona religije u slike. I u hrišćanstvu i u budizmu, gde se misli na budističko zidno slikarstvo Dunhuanga, freske su samo slikovna predstava ovih religija. Predstavljanjenje Bude na freskama u pećinama Dunhuanga nije uslovljeno pravilima raspoređivanja. Suprotno tome, u hrišćanskim crkvama scene iz Novog zaveta su oslikane i raspoređene prema utvrđenim pravilima, najčešće u nezavisnim okvirima. Buda može da se nađe u bilo kom delu hrama u Dunhuangu, dok Hristos i Sveto Trojstvo zauzimaju uvek „visoko” mesto u bogomoljama. Slobodniji pristup religiji u pećinama Mogaoa, vidi se u svakodnevnim motivima iz života, kao što je pijenje čaja ili ubiranje letine. Tog suživota nema na vizantijskim freskama.

Koliko su po vašem mišljenju hrišćanstvo i budizam oblikovali širu duhovnu osnovu pripadnika jedne i druge vere u sferi likovne umetnosti?

U hrišćanskoj religiji Bog je napravio sve po meri čoveka. Iz tog razloga u zapadnoj umetnosti portret čoveka, prikaz čoveka, zauzimao je dugo centralno mesto. U Dunhuangu se ne predstavljaju samo tela čoveka nego i pejzaž, drveće, cvet, životinje, stene, itd. Čak su prikazana i čudovišta oličenja groma, sunca, itd. Ovo ukazuje da je za budizam svaki deo ovog sveta važan. Prikazani elementi prirode na freskama Dunhuanga su često znatno veći od čoveka. S duge strane, pejzaž je samo jedan, nevažan deo slike na hrušćanskim freskama. Prema mom mišljenju, hrišćanstvo je stvorilo osnovu kod svojih sledbenika ka dominaranju prirodom. U budizmu treba da se živi sa prirodom.

U katalogu izložbe najavljujete i gostovanja srpskih umetnika i srpske umetnosti u Honkongu?

Mi već više godina radimo na uspostavljanju kulturnog i umetničkog mosta između Srbije i Kine. Namera nam je da kroz izložbe posvećene Dunhuangu predstavimo umetnike Srbije, zajedno sa kineskim umetnicima, u Italiji, Hongkongu i Dunhuangu. Umetnici iz Srbije bi imali za temu „čistu zemlju” srpskog srednjovekovnog slikarstva.