Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЂО ИН ФАН, ликовна уметница

Чиста земља ‒ место блаженства

Сматрам да је хришћанство створило основу код својих следбеника ка доминарању природом. У будизму треба да се живи са природом
(Фото: Андреј Јовановић)

Ликовна уметница Ђо Ин Фан (1952) из Хонгконга, љубитељима ове уметности позната и препознатљива по изванредним цртежима и сликама на пиринчаном папиру и оригиналној сликарској техници комбинације слике и колажа, још једном је успоставила духовни и ликовни мост између Хонконга и Пирота, Србије и Кине – почетком септембра изложбеном поставком од стотинак слика и скулптура тридесетак кинеских сликара најпре у Галерији „Чедомир Крстић” у Пироту, која је трајала до средине месеца, након чега је пресељена у Врање.

Дела су настала 2019. године, после студијских обилазака педесетак будистичких пећинских цркава у области Дунхуанга. Слике и скулптурице будистичких божанстава ликовни су одговор кинеских уметника на доживљај призора фресака са зидова храмова, ликовно, духовно и филозофско тумачење порука Буде и божанстава, као и периода њиховог настанка од 4. до 14 века и даровани траг љубитељима уметности, који је стигао до Пирота и наставиће свој пут по Европи. После Врања, измењена поставка иде у Италију.

Ђо Ин Фан је пре више година са двадесетак уметника из Кине путовалa по Србији, а потом су дела настала током путовања, изложили у Галерији „Чедомир  Крстић” на изложби „Балканске импресије”.

Поново сте у Пироту, а изложба има назив „Чиста земља”. Зашто „Чиста земља”?

Према једној од традиционалних кинеских филозофија, веза између појава и њиховог узајамног дејства одређени су са пет елемената (метал, дрво, вода, ватра и земља). Од 2018. на нашим изложбама у Србији користили смо теме везане за неки од пет елемената поменуте кинеске филозофије. За ову изложбу, изабрани елемент је земља. При посети пећинама и храмовима Дунхуанга, елемент земља је нађен у самом појму пећина, у глиненим скулптурама у пећинама и у будистичком изразу „чиста земља”, јер су сви храмови у овим пећинама будистички. Чиста земља у будизму означава место у коме нема невоља и патњи већ потупуно блаженство. Узимајући овај будистички израз за тему наше изложбе, укључили смо елемент земљу у наслов изложбе, а учесницима изложбе дали простор да „апсолутно задовоље”, без ограничења, своје уметничке осврте на уметност, културу и религију Дунхуанга. Ако се пажљиво прочитају осврти уметника на њихова остварења, уочиће се да само мањи број њих стриктно прати будистичко значење чисте земље у приступу свом раду.

Обилазли сте српске цркве и манастире: Студеницу, Сопоћане, Милешеву. Истраживачка знатижеља, уметничка радозналост и глад или духовни порив?

Мене као уметника занима композиција живописа, коришћене боје, осенчавање, присутво перспективе и сл. Током мојих студија, предмет историја уметности је само напоменуо византијско сликарство тако да ми је било необично драго да видим и уживам у византијским фрескама на Балкану. Издвојила бих Успење Богородице у Сопоћонима. На њој три апостола носе одежду која је осликана линијама какве могу да се нађу и у кинеском сликарству. Као сликару који се пре свега определио за кинеску технику сликања, у коме је линија важна, ово запажање је било упечатљиво.

Током вишегодишњег живота у некадашњој СФР Југославији и контакта са тадашњим уметничким животом, до којих кључних разлика сте дошли у односу на земљу вашег порекла?

Према мом схватању у време Југославије уметници су имали подршку државе. И мања места су имала државне галерије. Сликарски и уметнички живот је био живљи него у месту мог рођења. У Хонгконгу било је мало галерија за излагања. Требало је да се чека дуго за њих, уз скупо изнајмљивање. Фина уметност је увек била у сенци примењене уметности. А примењену уменост је контролисао комерцијални сектор. Примењена уметност је морала да задовољи налоге крајњег корисника, спутавајући креативност.

Колико вам је проучавање хришћанског и будистичког црквеног сликарства помогло у спознаји суштинских разлика између будизма и хришћанства као религија?

У хришћанству постоји један бог, а у будизму нема бога. Свако може да буде Буда. Уметност може да има улогу да прича причу. То је било важно у старо време када је писменост била ограничена на мали број привилегованих. Кроз зидно сликарство религије су могле и могу да прошире свој утицај претакањем списа и канона религије у слике. И у хришћанству и у будизму, где се мисли на будистичко зидно сликарство Дунхуанга, фреске су само сликовна представа ових религија. Представљањење Буде на фрескама у пећинама Дунхуанга није условљено правилима распоређивања. Супротно томе, у хришћанским црквама сцене из Новог завета су осликане и распоређене према утврђеним правилима, најчешће у независним оквирима. Буда може да се нађе у било ком делу храма у Дунхуангу, док Христос и Свето Тројство заузимају увек „високо” место у богомољама. Слободнији приступ религији у пећинама Могаоа, види се у свакодневним мотивима из живота, као што је пијење чаја или убирање летине. Тог суживота нема на византијским фрескама.

Колико су по вашем мишљењу хришћанство и будизам обликовали ширу духовну основу припадника једне и друге вере у сфери ликовне уметности?

У хришћанској религији Бог је направио све по мери човека. Из тог разлога у западној уметности портрет човека, приказ човека, заузимао је дуго централно место. У Дунхуангу се не представљају само тела човека него и пејзаж, дрвеће, цвет, животиње, стене, итд. Чак су приказана и чудовишта оличења грома, сунца, итд. Ово указује да је за будизам сваки део овог света важан. Приказани елементи природе на фрескама Дунхуанга су често знатно већи од човека. С дуге стране, пејзаж је само један, неважан део слике на хрушћанским фрескама. Према мом мишљењу, хришћанство је створило основу код својих следбеника ка доминарању природом. У будизму треба да се живи са природом.

У каталогу изложбе најављујете и гостовања српских уметника и српске уметности у Хонконгу?

Ми већ више година радимо на успостављању културног и уметничког моста између Србије и Кине. Намера нам је да кроз изложбе посвећене Дунхуангу представимо уметнике Србије, заједно са кинеским уметницима, у Италији, Хонгконгу и Дунхуангу. Уметници из Србије би имали за тему „чисту земљу” српског средњовековног сликарства.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.