Polovično lečenje kovida 19

Svedoci smo tereta koji na svojim plećima nose lekari poslednjih 18 meseci, otkad traje epidemija kovida 19. Veoma cenim tu profesiju i mislim da, uprkos tranziciji, imamo solidan zdravstveni sistem. Kada mi zatreba pomoć lekara, što je na svu sreću retko, uvek se odlučim za državnu zdravstvenu ustanovu, jer mislim da tu rade medicinari s ogromnim iskustvom. Tako sam učinila i 20. septembra ove godine, kada sam dobila temperaturu i shvatila da sam izgubila čulo ukusa i mirisa. Otišla sam u kovid ambulantu u Železniku, pošto živim na Čukarici. Uradili su mi antigenski test i analizu krvi i mlada lekarka koja me je primila propisala mi je antibiotik i vitamine. Poslušala je pluća i rekla da su u redu, ali mi je za svaki slučaj dala uput za rendgen pluća i rekla da mogu da ga obavim i drugog dana.

Temperatura je posle četiri dana prestala, ali sam odlučila da u nedelju, 26. septembra, preventivno snimim pluća u istoj ambulanti. Radiolog je očitao obostranu upalu i doktorka mi je dala uput za Infektivnu kliniku, pulmologu. Napominjem da imam 66 godina. Tamo me je posle dva i po sata čekanja pregledala mlada doktorka, poslušala pluća i dala mi uput za laboratoriju. Rekla sam joj da imam CD snimak pluća, ali je odbila da ga pogleda. Usledilo je novo čekanje od dva i po sata. Pao je mrak, u dvorištu je ostalo nas desetak pacijenata. U pola osam izlazi tehničar i uručuje mi izveštaj. Kada sam pitala da li imam upalu pluća, odgovara kratko: „Tu sve piše”. A u izveštaju koji je potpisala doktorka infektolog, pretpostavljam ona koja me je primila, pisalo je da pijem orvažil (pošto sam mala otok od zuba), paracetamol i da se javim za tri dana u kovid ambulantu na kontrolu. U slučaju pogoršanja i ranije. Posle tri dana odlazim u kovid ambulantu u Železniku i posle dvočasovnog čekanja dolazim na red. Druga mlada lekarka, sa šarenom kapicom, u skafanderu, s maskom i vizirom na licu, sedi za stolom nasred ordinacije. Stolica za pacijente stoji pored vrata, dva metra od nje. Nije me pregledala, ni poslušala pluća, niti je prihvatila ponuđeni izveštaj s Infektivne klinike. Pitala je kako se osećam, da li imam temperaturu i kada sam odgovorila da nemam, rekla mi da u ponedeljak, 14 dana otkad je ustanovljeno da sam pozitivna na kovid 19, dođem na kontrolu s urađenim d-dimerom i CRP rezultatom.

Tražene analize obavila sam u privatnoj ordinaciji i u ponedeljak, 4. oktobra, otišla u kovid ambulantu. Primio me ljubazni mladi lekar. Kazao je da su tražene analize odlične, izmerio mi saturaciju kiseonika koja je bila dobra i kada sam se požalila poslušao mi je pluća, a zatim mi dao uput za rendgen. Na snimku se videlo da upala još postoji, u nekim delovima se povukla, dok se na druge delove proširila. Propisao mi je nove antibiotike, probiotik i vitamine i rekao da se javim na kontrolu za pet do sedam dana. U slučaju pogoršanja i ranije.

Iako po obrazovanju nemam veze s medicinom, završila sam humanističke nauke, pitam se kako je moglo da se desi da mi doktorka na Infektivnoj klinici ne propiše terapiju za upalu pluća i da ne pogleda snimak. Da je postupila drugačije, danas bih verovatno bila zdrava. Ovako i dalje pijem antibiotike i strepim da li će mi se stanje pogoršati i da li ću završiti u bolnici. Takođe mi nije jasno zašto mi doktorka u kovid ambulanti nije poslušala pluća ako je imala izveštaj iz te iste ustanove da imam upalu. Na sreću, uredno sam vakcinisana i revakcinisana u martu ove godine, pa pretpostavljam da je to pomoglo da se ne razvije još teži oblik bolesti.

Inače, sem antibiotika, sva ostala terapija se kupuje, plaćaju se analize u privatnim laboratorijama, kao i taksi, pošto kovid pozitivni ne smeju u gradski prevoz. I to ako imate sreću da taksista pristane da vas vozi kada čuje da idete u kovid ambulantu ili na Infektivnu kliniku (što je sasvim razumljivo).
Mirjana Radević,
Beograd