Половично лечење ковида 19

Сведоци смо терета који на својим плећима носе лекари последњих 18 месеци, откад траје епидемија ковида 19. Веома ценим ту професију и мислим да, упркос транзицији, имамо солидан здравствени систем. Када ми затреба помоћ лекара, што је на сву срећу ретко, увек се одлучим за државну здравствену установу, јер мислим да ту раде медицинари с огромним искуством. Тако сам учинила и 20. септембра ове године, када сам добила температуру и схватила да сам изгубила чуло укуса и мириса. Отишла сам у ковид амбуланту у Железнику, пошто живим на Чукарици. Урадили су ми антигенски тест и анализу крви и млада лекарка која ме је примила прописала ми је антибиотик и витамине. Послушала је плућа и рекла да су у реду, али ми је за сваки случај дала упут за рендген плућа и рекла да могу да га обавим и другог дана.

Температура је после четири дана престала, али сам одлучила да у недељу, 26. септембра, превентивно снимим плућа у истој амбуланти. Радиолог је очитао обострану упалу и докторка ми је дала упут за Инфективну клинику, пулмологу. Напомињем да имам 66 година. Тамо ме је после два и по сата чекања прегледала млада докторка, послушала плућа и дала ми упут за лабораторију. Рекла сам јој да имам ЦД снимак плућа, али је одбила да га погледа. Уследило је ново чекање од два и по сата. Пао је мрак, у дворишту је остало нас десетак пацијената. У пола осам излази техничар и уручује ми извештај. Када сам питала да ли имам упалу плућа, одговара кратко: „Ту све пише”. А у извештају који је потписала докторка инфектолог, претпостављам она која ме је примила, писало је да пијем орважил (пошто сам мала оток од зуба), парацетамол и да се јавим за три дана у ковид амбуланту на контролу. У случају погоршања и раније. После три дана одлазим у ковид амбуланту у Железнику и после двочасовног чекања долазим на ред. Друга млада лекарка, са шареном капицом, у скафандеру, с маском и визиром на лицу, седи за столом насред ординације. Столица за пацијенте стоји поред врата, два метра од ње. Није ме прегледала, ни послушала плућа, нити је прихватила понуђени извештај с Инфективне клинике. Питала је како се осећам, да ли имам температуру и када сам одговорила да немам, рекла ми да у понедељак, 14 дана откад је установљено да сам позитивна на ковид 19, дођем на контролу с урађеним д-димером и ЦРП резултатом.

Тражене анализе обавила сам у приватној ординацији и у понедељак, 4. октобра, отишла у ковид амбуланту. Примио ме љубазни млади лекар. Казао је да су тражене анализе одличне, измерио ми сатурацију кисеоника која је била добра и када сам се пожалила послушао ми је плућа, а затим ми дао упут за рендген. На снимку се видело да упала још постоји, у неким деловима се повукла, док се на друге делове проширила. Прописао ми је нове антибиотике, пробиотик и витамине и рекао да се јавим на контролу за пет до седам дана. У случају погоршања и раније.

Иако по образовању немам везе с медицином, завршила сам хуманистичке науке, питам се како је могло да се деси да ми докторка на Инфективној клиници не пропише терапију за упалу плућа и да не погледа снимак. Да је поступила другачије, данас бих вероватно била здрава. Овако и даље пијем антибиотике и стрепим да ли ће ми се стање погоршати и да ли ћу завршити у болници. Такође ми није јасно зашто ми докторка у ковид амбуланти није послушала плућа ако је имала извештај из те исте установе да имам упалу. На срећу, уредно сам вакцинисана и ревакцинисана у марту ове године, па претпостављам да је то помогло да се не развије још тежи облик болести.

Иначе, сем антибиотика, сва остала терапија се купује, плаћају се анализе у приватним лабораторијама, као и такси, пошто ковид позитивни не смеју у градски превоз. И то ако имате срећу да таксиста пристане да вас вози када чује да идете у ковид амбуланту или на Инфективну клинику (што је сасвим разумљиво).
Мирјана Радевић,
Београд