Rade prekovremeno da bi zaradili više od minimalca

Čemu će nam služiti brze pruge, ako ne budemo imali inženjere, mašinovođe, kolske otpravnike, ali i majstore mehaničare i vozovođe, sve one koji treba da održavaju železnički saobraćaj? Zašto bi gotovo polovina od oko 10.500 radnika u „Srbija kargu”, „Srbija vozu”, „Infrastrukturi železnica Srbije” i „AD železnici Srbije”, društvima koja su nekada činila JP „Železnice Srbije”, nastavila da zarađuju ispod iznosa minimalne zarade svakog meseca i tako već godinama, kada je to suprotno zakonu? Zbog hronično niskih plata i, kako kažu, ranije neispunjenih obećanja premijerke Ane Brnabić o povećanju zarada, sindikat „Srbija kargo” najavio je da će zaposleni iz tog društva u drugoj polovini oktobra započeti štrajk glađu ispred Vlade Srbije, ako do tada ne bude postignut dogovor sa državom. Ipak, kako nezvanično saznajemo, sastanak štrajkačkog odbora sa Brnabićevom u Nemanjinoj mogao bi da bude održan već danas.

– Premijerka nam je obećala da ćemo dobiti novu metodologiju i vrednost radnog časa, jer se sve to kod nas ne sprovodi po zakonu. U sva četiri železnička društva više od 40 odsto radnika prima plate niže od minimalne. Stanje je veoma loše, jer imamo nekvalifikovane, kvalifikovane i visokokvalifikovane radnike koji dobijaju istu platu, to jest minimalac. Tako, recimo, radnik bez kvalifikacija radi na mestu farbara i prima istu platu kao i robni blagajnik sa četvrtim stepenom stručne spreme. Oni imaju minimalac, od 32.000 dinara, ali dobijaju za oko 3.000 dinara nižu zaradu, dok im firma iz budžeta doplaćuje iznos do minimalca. Takvu platu imaju i vozovođe, odnosno kapetani vozova i kolski otpravnici – nabraja Zoran Dašić, predsednik sindikata „Srbija kargo” i podseća da se vrednost radnog časa menja svake godine, ali ne i u železničkim društvima.

– Kod nas je tako već pet-šest godina i po tom pitanju, mi radimo mimo zakona. Minimalni radni sat treba da bude 183,89 dinara, a kod nas zaposleni rade za otprilike 78 dinara po času, što je daleko ispod zakonom garantovanog iznosa – dodaje on.

Inače, sa resornim Ministarstvom građevinarstva predstavnici sindikata imaju redovne sastanke kako bi prevazišli probleme. Dašić naglašava da im nadležni uvek sami priznaju kako Ministarstvo finansija kaže da za njih nema novca.

– Ove godine smo dobili povećanje od pet odsto, ali to je ništa u odnosu na sve pređašnje probleme. Jer, istini za volju, zarade u preduzeću „Srbija kargo” nisu podizane od 2015. godine, dok su u ostalim državnim preduzećima uvećavane više puta – napominje Dašić.

Prosečna plata u sva četiri železnička društva iznosi oko 58.000 dinara, ali to nije prava slika stanja, uveravaju sindikalci, jer direktori primaju od 180.000 do 200.000 dinara, a s druge strane, gro radnika manje od minimalca. Dodatni problem im je i to što su mnogi radnici prinuđeni da rade prekovremeno, da bi zaradili neki dinar.

– Recimo, mašinovođama, kojih u sva četiri društva ima oko 1.000, startna plata iznosi 36.500 dinara. Neki od njih, naravno ne svi, rade prekovremeno, pa izguraju i do 200 sati mesečno na poslu. Na taj način mogu da zarade između 100.000 i 120.000 dinara. Ipak, takvim radom oni ugrožavaju bezbednost železničkog saobraćaja – naglašava Dašić.

Problem je i to što nema dovoljno radnika u železničkim društvima, a prosečna starost zaposlenog je oko 50 godina.

– Nemamo dovoljno vozovođa, mašinovođa, manevrista, radnika koji popravljaju lokomotive, a tek u budućnosti neće imati ko da nam radi. To je sve tako, jer je još 2015. Zorana Mihajlović, dok je bila na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, upropastila železnicu lošim restrukturiranjem i podelom na četiri društva. Veliki broj radnika, koji je u međuvremenu zbog toga napustio „Železnice”, novo zaposlenje je pronašao kod privatnih operatera, što je u kratkom roku napravilo konkurenciju „Srbija kargu” – priseća se Dašić, i dodaje da je nedavno još jedna situacija uznemirila zaposlene, jer je Ministarstvo finansija raspisalo konkurs za konsultanta zbog daljeg restrukturiranja preduzeća.

– Iz svega navedenog zaposleni su zaključili da treba bežati, pa su i inženjeri počeli da odlaze u konkurentske firme. Već je dosta otišlo 2018. godine, a od 2015. do sada većina njih koja je dobila otkaze prešla je da radi kod drugih privatnika. Čak i penzioneri odlaze da rade tamo – navodi on.

U dopisu koji su uputili resornom ministarstvu, tražili su izjašnjenje od vlasti i rukovodstva o materijalnom stanju društva i položaju zaposlenih, završetku deobe imovine, dugova i vozova, ali i da se sindikati obavezno uključe u predviđeni proces daljeg restrukturiranja.