S belim štapom do diplome

Koliko puta vam se dogodilo da idete ulicom i primetite slepu ili slabovidu osobu koja ide sa štapom? Sigurno se pitate kako ide sama kroz gužvu ili u prevozu? Nekada je i ljudima koji nemaju ovu vrstu invaliditeta teško da se snađu po ulicama u nepoznatom delu grada, a kako li je tek teško slepoj ili slabovidoj osobi da se snađe čak i u svom sopstvenom rejonu? Koliko li je teško slepim osobama kad se isele iz svog grada, u kojem su se već navikle na ulice, i odu u drugi grad da studiraju? Koliko im vremena treba da se priviknu na nove ljude, na hodnike fakulteta, na način učenja i obimno gradivo? Koliko se nas zapravo zapita: „Kako uspevaju sve to?”, kada i studenti kojima organi vida savršeno funkcionišu imaju problem sa svim tim stvarima?

Da li se pitate kako slepi zamišljaju vaš rukopis? Kako bi izgledao njihov rukopis? Kako se osećaju kada padnu na ispitu, a uložili su mnogo vremena samo da prekucaju gradivo na Brajevoj mašini? Kako, kada i oni koji dobro vide nekada padnu na ispitu, a imaju celo gradivo, bukvalno, pred očima? Oni samo treba da pročitaju ili ispišu rukom (za studiozno čitanje jedne strane prosečnom studentu treba nekoliko minuta, za pisanje rečenice srednje dužine oko pola minuta), a opet umeju da se žale na „velike prepreke”, koje, zasigurno, slepima i slabovidima deluju još veće.

Način učenja slepe osobe i osobe bez oštećenog vida svakako nije isti, ali daje podjednako dobre rezultate. Kad jedno čulo manjka, druga se izoštre i slepima pomažu da se snađu u životnim situacijama. U učenju pomažu sluh i brzo pamćenje. Svi slepi i slabovidi studenti koje sam upoznala na Filološkom fakultetu imaju odličnu memoriju i izgovor stranog jezika, što nam samo kazuje koliko im je razvijen fonematski sluh.

Naročito treba istaći potrebu da se što veći broj slepih i slabovidih obuči za rad s digitalnim pomagalima, posebno sa zvučnim softverom za kompjutere i android telefone. Na tom planu neophodno je plansko i sistematsko uključivanje udruženja slepih i slabovidih u državne projekte finansiranja specijalizovanih kurseva i nabavke softvera, kao i samih kompjutera i android telefona za slepu i slabovidu populaciju. Takođe, potrebno je ohrabrivati slepe i slabovide da ulažu u svoje obrazovanje, formalno i neformalno, da prate savremene medijske tokove i usavršavaju svoje digitalne kompetencije.

Kristina A. Mikavica,
doktorand Filološkog fakulteta u Beogradu