С белим штапом до дипломе

Колико пута вам се догодило да идете улицом и приметите слепу или слабовиду особу која иде са штапом? Сигурно се питате како иде сама кроз гужву или у превозу? Некада је и људима који немају ову врсту инвалидитета тешко да се снађу по улицама у непознатом делу града, а како ли је тек тешко слепој или слабовидој особи да се снађе чак и у свом сопственом рејону? Колико ли је тешко слепим особама кад се иселе из свог града, у којем су се већ навикле на улице, и оду у други град да студирају? Колико им времена треба да се привикну на нове људе, на ходнике факултета, на начин учења и обимно градиво? Колико се нас заправо запита: „Како успевају све то?”, када и студенти којима органи вида савршено функционишу имају проблем са свим тим стварима?

Да ли се питате како слепи замишљају ваш рукопис? Како би изгледао њихов рукопис? Како се осећају када падну на испиту, а уложили су много времена само да прекуцају градиво на Брајевој машини? Како, када и они који добро виде некада падну на испиту, а имају цело градиво, буквално, пред очима? Они само треба да прочитају или испишу руком (за студиозно читање једне стране просечном студенту треба неколико минута, за писање реченице средње дужине око пола минута), а опет умеју да се жалe на „велике препреке”, које, засигурно, слепима и слабовидима делују још веће.

Начин учења слепе особе и особе без оштећеног вида свакако није исти, али даје подједнако добре резултате. Кад једно чуло мањка, друга се изоштре и слепима помажу да се снађу у животним ситуацијама. У учењу помажу слух и брзо памћење. Сви слепи и слабовиди студенти које сам упознала на Филолошком факултету имају одличну меморију и изговор страног језика, што нам само казује колико им је развијен фонематски слух.

Нарочитo треба истаћи потребу да се што већи број слепих и слабовидих обучи за рад с дигиталним помагалима, посебно са звучним софтвером за компјутере и андроид телефоне. На том плану неопходно је планско и систематско укључивање удружења слепих и слабовидих у државне пројекте финансирања специјализованих курсева и набавке софтвера, као и самих компјутера и андроид телефона за слепу и слабовиду популацију. Такође, потребно је охрабривати слепе и слабовиде да улажу у своје образовање, формално и неформално, да прате савремене медијске токове и усавршавају своје дигиталне компетенције.

Кристина A. Микавица,
докторанд Филолошког факултета у Београду