Devet decenija Pozorišta mladih

Novosadsko Pozorište mladih u aktuelnoj sezoni obeležava 90 godina trajanja. Osnovano je 1932. godine kao Lutkarsko pozorište, pri Sokolskom društvu u Novom Sadu. Dr Lazar Dragić, kasnije prvi čelnik Pozorišta lutaka, poslat je najpre u Ljubljanu na tečaj lutkarstva. Iz Ljubljane je stigla i prva velika pokretna pozornica, prvih 11 lutaka marioneta i delo koje će biti izvedeno… Tako je sve krenulo. Za proteklih devet decenija postojanja, na scenu ove teatarske kuće postavljeno je više od 300 naslova, odigrano više od 20.000 predstava, a videlo ih je preko tri miliona gledalaca.

Mihajlo Nestorović (Foto: lična arhiva)

‒ Taj značajan datum i sama godišnjica podudaraju se sa titulom evropske prestonice kulture , koju Novi Sad dobija sledeće godine. Pozorište mladih je partner EPK u četiri pozorišna projekta i predstavljaće centralni deo pozorišnog programa u Novom Sadu ‒ kaže za „Politiku” Mihajlo Nestorović, direktor Pozorišta mladih, i otkriva sa kakvim planovima sa svojim ansamblom ulazi u slavljeničku sezonu:

‒ Ko što sam pomenuo, kao partneri EPK, radimo velike projekte, rekao bih i značajne, sledeće godine. Posle „Paklene pomorandže”, sa Kokanom Mladenovićem, ulazimo u novu avanturu. To je predstava, odnosno ulični spektakl „Guliverova putovanja”, po tekstu Branislave Ilić, lutkarska predstava sa „Grand ginjolama” i preko 30 lutaka raznih tehnika, kojom ćemo otvoriti novoosnovani međunarodni festival za decu i mlade: „Novosadske pozorišne igre”.

Potom, navodi Nestorović, sa mnogobrojnom internacionalnom ekipom autora, priređujemo scenski spektakl „Alternativna istorija Evrope”, koji će u formi nekadašnjeg sleta, biti izveden u dane „Egzita”, na stadionu Vojvodine, te se na jesen kanimo da radimo predstavu „Mašja kandža”, dramatizaciju istoimenog stripa, u kojoj ćemo, prvi put, primeniti 3D maping tehnologiju kao scenografiju.

Svoju salu Pozorište lutaka dobilo je 1936. izgradnjom Spomen-doma „Kralj Aleksandar Prvi”, velelepnom i modernom zdanju izrađenom po projektu uglednog arhitekte Đorđa Tabakovića.

Tokom Drugog svetskog rata pozorište nije radilo, pretrpelo je veliku štetu: lutke, scenografija, kostimi su uništeni ili ukradeni. Pod imenom Vojvođansko pozorište lutaka počelo je da radi neposredno po završetku rata, ali uz velike teškoće. U pomoć je pritekao Žarko Vasiljević, tada upravnik Vojvođanskog narodnog pozorišta. Usledila je promena imena u Gradsko pozorište lutaka, zatim Pozorište lutaka, da bi 1968. pozorište dobilo svoj današnji naziv Pozorište mladih koje je ujedno prvo lutkarsko pozorište u Srbiji i Vojvodini.

Večernja, kasnije Dramska scena, počinje da funkcioniše 1991. godine. Od tada u Pozorištu mladih funkcionišu dve scene: Scena za decu i Dramska scena. Šta se promenilo u ovom pozorištu od tog vremena do danas, Nestorović kaže:

‒ Najvažnije je da se nije promenio odnos prema lutkarstvu i negovanje istog. Naprotiv, unapređeno je, i Pozorište mladih je ne samo prisutno na svim relevantnim festivalima u Evropi, nego je često i dobitnik prestižnih priznanja i titula. Ono što predstavlja najveću promenu jeste nadgradnja pozorišta, koje vremenom postaje ozbiljno gradsko pozorište, sada sa dve scene: dečjom i večernjom.

Kakvu repertoarsku politiku zagovara budući da ga poznajemo kao ambicioznog upravnika najpre Narodnog pozorišta u Somboru, sada i prvog čoveka novosadskog Pozorišta mladih, Mihailo Nestorović kaže:

‒ Ono što sam zacrtao kao put našeg pozorišta jesu teme koje se tiču mladih: vršnjačko nasilje, droga, alkohol i borba protiv istih zala, ekologija, porodica i odnosi u njoj, mjuzikli, komedije i naravno predstave za decu svih uzrasta i lutkarstvo kao pozorišnu disciplinu, po kojoj smo još uvek prepoznatljivi. Naravno, da se u procesu rada pridržavamo svih propisanih mera, ali smo i mišljenja da se čovek teško može razboleti u pozorištu. Bar će duhovno zdrav da izađe iz njega.

Nadam se da će se brojem vakcinisanih smanjiti broj bolesnih, a samim tim i broj publike u pozorištima povećati i da će se ljudi osećati slobodnije i bezbednije.