Sreda, 01.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: KOLIKO JE KORONA PROMENILA ČITALAČKE NAVIKE

Od Andrića i Čea Gevare do Tonija Parsonsa i Handkea

Zanimljivosti nije manjkalo na jednom od najznačajnijih književnih događaja u Evropi još od kada je sajam knjiga prvi put otvoren 1956. u Zagrebu
Говор књижевника Љу Џенјуна на свечаном отварању 59. Сајма књига 2014. (Фото Анђелко Васиљевић)

„Usled privrednih i finansijskih teškoća javljaju se na pojedinim mestima zastoji i poremećaji koji ometaju rad na izdavanju kvalitetne knjige i njenom širenju u što veći krug čitalaca.” Ova misao zvuči kao ustaljeni vapaj izdavača u Srbiji. Međutim, te reči je izgovorio Ivo Andrić 1970. godine, otvarajući Beogradski sajam knjiga.

Prebrodivši brojne teškoće za prethodnih bezmalo sedam decenija, ova manifestacija se svrstala među najznačajnije sajamske književne događaje u Evropi i šire.

A zanimljivosti nisu manjkale još od prvog „beogradskog” sajma knjiga, održanog u – Zagrebu. Bilo je to u jesen 1956. godine. Najavljen kao Jugoslovenski sajam knjiga, organizovan je na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita. Predstavljeno je oko 12.000 knjiga izdavača iz zemlje i sveta, a događaju su prisustvovali najznačajniji književnici tadašnje države, poput Miroslava Krleže i Ive Andrića. Tom prilikom Andrić je dobio Povelju za životno delo, novoustanovljeno priznanje Saveza književnika Jugoslavije, a o književnom radu budućeg nobelovca je nadahnuto govorio Eli Finci. Istorijski izvori beleže da je Andrić Finciju, nakon obraćanja, u prolazu stegao ruku i kazao: „Da ste još malo produžili, i ja bih sam poverovao u ono što ste govorili.”

Tek naredne, 1957. godine, u Beogradu je dovršen moderni sajamski kompleks i manifestacija se trajno seli u glavni grad. Na drugom Sajmu knjiga, u Hali 3 Beogradskog sajma, predstavilo se oko 60 domaćih i 36 stranih izlagača iz 16 država Evrope, Amerike i Azije. Tada je dogovoreno da se svake godine štampa katalog i da manifestacija traje šest dana (vremenom će se uglavnom produžavati za još dan ili dva) i da se održava krajem oktobra. Drugi jugoslovenski Sajam knjiga je otvorio Rodoljub Čolaković, tadašnji potpredsednik Saveznog izvršnog veća.

Prema pojedinim izvorima, poput publikacije „Šezdeset godina Sajma knjiga u pisanim medijima” dr Irine Milutinović, do sredine šezdesetih je neprestano rastao broj poseta, izlagača i stranih gostiju na ovoj manifestaciji. Među njima je bio i Če Gevara, ovekovečen na čuvenoj fotografiji iz 1959. na kojoj šeta između štandova. O širem društvenom ugledu koji je Sajam knjiga uživao svedoči to što su „Jugoslovenske železnice” u periodu njegovog trajanja davale popust na vozne karte do Beograda. Sigurno je i to doprinelo porastu broja posetilaca sa desetak hiljada, koliko ih je bilo 1956. u Zagrebu, do 150.000 iz 1961. godine. (Poređenja radi, sajamske štandove je 2018. posetilo 195.000 ljudi.) Te iste 1961. Andrić, čiji je život neraskidivo povezan s ovom manifestacijom, dobio je Nobelovu nagradu za književnost, pa je publika satima čekala u redu na posvetu ovog autora na štandovima. Inače, najviše se čitala beletristika, ali i poezija i esejistika, dok je tražnja vladala i za evropskim romanima, udžbenicima za učenje stranih jezika, a na sajmu su prodavane i gramofonske ploče.

Posle prve decenije dolazi do krize izdavaštva o kojoj je govoreno i na otvaranju 1970. godine. Prodavana su pretežno starija izdanja, a prateća dešavanja uglavnom poprimaju više politički, a manje književni značaj. Prateće sajamske izložbe su posvećivane stogodišnjici rođenja Lenjina, Marksu, Komunističkoj partiji Jugoslavije, zasedanjima Avnoja... Ipak, sedamdesetih i osamdesetih dolazi do delimičnog oporavka i Sajam knjiga ponovo stiče ozbiljan međunarodni ugled. Tada, međutim, izbijaju i pojedini skandali, pa se tako 1984. godine grafički dizajner Dobrilo Nikolić odrekao nagrade za dizajn monografije o Olji Ivanjicki jer u žiriju nije bilo dizajnera. Takođe, izdavači su više puta ukazivali na velike razmere krize u izdavaštvu, uzalud pozivajući državu da pomogne. Iranski izdavači su 1989. napustili Sajam knjiga u znak protesta zbog objavljivanja „Satanskih stihova” Salmana Rušdija.

Godinu dana ranije prestala je ustaljena praksa da Sajam knjiga otvaraju predstavnici političke vlasti (s izuzetkom Ive Andrića 1970) i pozdravna reč je data književnicima. Te godine manifestaciju je otvorila Desanka Maksimović, koja je kazala: „Na Sajmu knjiga se uvek osetim više tužna nego radosna. Da poživimo stotine godina, ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte.” Među onima koji su od tada do danas otvarali manifestaciju su i Svetlana Velmar Janković, Vida Ognjenović, David Albahari, Milovan Danojlić, Ljubomir Simović, Goran Petrović, Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Svetislav Basara, Emir Kusturica, Dragan Velikić...

A onda su došle devedesete. U okolnostima sankcija, inflacije i oskudice broj „školjki bisera ljudske misli” na štandovima se sveo mahom na knjige izdavača iz SRJ, uz slabu prodaju i znatno manji broj poseta. Nešto bolje je bilo od 1996, nakon ukidanja embarga, kada ponovo u većoj meri stižu i strani izlagači. Manifestacija se nekako održala, da bi posle 2000. godine organizaciono iz domena udruženja izdavača prešla pod okrilje skupštine grada. Čini se da je tad započeto i ozdravljenje Sajma knjiga, na kojem će svake godine, po pravilu, gostovati bar jedan savremeni svetski poznati književnik. Između ostalih, beogradskoj publici su se u tom svojstvu predstavili Alan Rob-Grije, Erika Džong, Nacuki Ikezava, Klaudio Magris, Ljudmila Ulicka, Čarls Simić, Elizabet Abot, Toni Parsons, Peter Handke, Patrik Beson, Osa Lind, Tanasis Valtinos, Fler Jegi, Giš Džen, Naim Katan, Geir Polen i mnogi drugi.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.