Klavir bez granica

LP DUO

Kada je reč o eksperimentisanju s klavirskim zvukom Sonja Lončar i Andrija Pavlović su, prosto rečeno, neprikosnoveni. Od 2004. godine nastupaju kao LP Duo (inicijali prezimena zgodno su se poklopili sa skraćenicom za long plej ploču), a danas se smatraju jednim od najinovatnivnijih pijanističkih tandema kod nas, ali i u svetu. U nastupu spontani, u svirci perfektni – od Baha do Kejdža i dalje do savremenih autora.

Da za njihove prste i maštu nema granica uverili su nas kada su dirke klavira posebnim senzorima povezali s kompjuterom, stvorivši takozvani hibridni klavir. Tako se vremenom razvijala specifična LP dvojnost: elektro-akustično, klasično-avangardno, analogno-digitalno, retro-futurističko. Iz ugla nauke bili bi poput idealnog spoja Ajnštajna i Hokinga (ova veza nije slučajna ako imamo u vidu projekat „Quantum music“ u okviru kog su, zajedno sa naučnicima, istraživali svet akustike kvantnih atoma).

Do sada su objavili sedam albuma, a na poslednjem „Duality“ (Universal Music, 2019) oni potpisuju muziku i aranžmane. Komponovanje im je blisko i kada je u pitanju primenjena muzika (brojni domaći filmovi, TV serije i pozorišne predstave), kao i numere koje izvode na sintisajzerima pod imenom LP Elektro.

Tokom razgovora plene vedrinom, a Andrijino i Sonjino prijateljstvo, kao i međusobna inspiracija pružaju ovom (ne)klasičnom bendu jedinstvenu harizmu, na sceni i van nje. Večeras će se u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine od 19:30 predstaviti publici sa dva klavira i dva sintisajzera.

Otkrijte nam bar deo onoga što spremate za koncert na Kolarcu?

Sonja Lončar: Trenutno smo u fazi istraživanja virtuelnih sintisajzera u kombinaciji sa akustičnim klavirima. Na koncertu će biti kompozicije sa našeg albuma ,,Duality” u novom aranžmanu sa sintisajzerima, najnovije kompozicije nastale u proteklih godinu dana i dve kompozicije Ivana Božičevića sa našeg najnovijeg izdanja ,,LP Duo Plays Božičević“ koje će se pojaviti zvanično 19. novembra. Na svakom koncertu bude nešto novo, uvek se trudimo da izlazimo iz zone komfora, tako da uvek bude uzbudljivo i nama i publici.

Ne može se puno pijanista pohvaliti vrstom popularnosti koju vi imate – publika vas podržava kao da ste rok bend,  a s druge strane tu je i prihvaćenost od akademske zajednice. Kako to objašnjavate?

Andrija Pavlović: Hvala vam. Nezahvalno je na ovo pitanje odgovoriti iz sopstvene pozicije. Smatram to više poštovanjem našeg dugogodišnjeg rada. Mi smo počeli da stvaramo u nekom drugom vremenu i na drugim vrednosnim osnovama naslanjajući se delom na klasičnu muziku, jer smo školovani muzičari, ali pre svega na savremenu i avangardnu umetnost, najviše u okviru SKC-a. Tamo smo se okupljali i eksperimentisali, a to nas je jačalo i razvijalo kreativni potencijal i misao.  Naše karijere, pijanistička i avangardna, u jednom momentu su tekle paralelno kao da smo živeli više različitih života istovremeno, ali onda se to sve prirodno polako spojilo u jednu umetnost. I otuda ta dualnost u našem radu, koju smo sada već transcendirali i krenuli dalje. Umetnik mora da se odmetne i krene u nepoznatom pravcu.

Nastupali ste pre šest godina u Karnegi holu. Kako sada gledate na to iskustvo i koliko se razlikuje od sviranja kod kuće, pred svojom publikom?

Sonja Lončar: Zauvek ću pamtiti uzbuđenje koje smo imali pred taj nastup. Delovalo nam je kao da time zaokružujemo dugogodišnji rad i krećemo u nove avanture. To jeste bio prelomni momenat u kom smo otišli u različite druge pravce, dopustili smo sebi da zaronimo u nešto novo i to radimo i dan-danas. Njujorška publika nas je pozdravila dugim aplauzom, na nogama, a rekli su nam pre početka koncerta da to i nije tako čest slučaj kod ove iskusne i prefinjene publike. U isto vreme, svaki koncert nam donosi novo uzbuđenje i teško je porediti nastupe. U Beogradu nam je najemotivnije zato što znamo da su u publici naši prijatelji i porodice, a to jeste jedno od najlepših osećanja.

Krajem oktobra predstavićete na Sonar festivalu u Barseloni deo nove muzike nastale u okviru projekta „Beyond Quantum Music“. O čemu se tačno radi?

Andrija Pavlović: Sonar festival, kao jedan od najvećih svetskih festivala elektronske muzike, posvećen je spajanju nauke i umetnosti. Upoznati su sa našim radom i poželeli su da predstavimo deo projekta ,,Beyond Quantum Music“. Tako da smo ovom prilikom, zbog pandemije, snimili  koncert koji će se emitovati 28. oktobra u Španiji, ali i u celom svetu putem Sonar digitalnih platformi. Okupili smo sjajnu ekipu koja je na čelu s rediteljem i umetnikom Laslom Antalom uradila fantastičan snimak. Tako je ovo postala mala pretpremijera onoga što spremamo za sledeću godinu.

Šta je to što ćemo otkriti „Iza kvantne muzike“ sledeće jeseni?

Sonja Lončar: Uz multimedijalni koncert LP Dua, prikazaćemo odabrane radove umetnika iz čitavog sveta, inspirisane kvantnom fizikom, na festivalima u Lincu, Amsterdamu, Hanoveru i Beogradu. Razvijamo i najnoviji prototip hibridnog klavira pod nazivom „Dualiti“ loji će biti savršen spoj akustičnog i digitalnog sveta. Ideja je da svaki akustični klavir može da se poveže sa kompjuterom i tako se elektronskim zvukovima proširuje akustični svet našeg omiljenog instrumenta – klavira.

Šta vam je bilo najinspirativnije u projektu koji se tiče kvantne muzike i još nedovoljno poznate oblasti kvantne fizike?

Andrija Pavlović: Najinspirativnije, ali i najizazovnije je bilo pokrenuti dijalog sa kvantnim fizičarima poput Vlatka Vedrala i Klausa Molmera, spojiti naizgled daleke svetove umetnosti i nauke. Ali zajednički imenitelj za sve ljude je kreativnost. Upravo na polju kreativnosti uspeli smo da uradimo toliko toga – od eksperimenata u laboratorijama u Danskoj, Singapuru, Oksfordu, razvoja pomenutog hibridnog klavira, stvaranja banke zvukova i digitalnog kvantnog oscilatora koji je razvijao sjajni profesor Dragan Novković sa svojim timom, do multimedijalnog koncerta i svetske turneje s muzikom koju smo komponovali ili aranžirali za dva hibridna klavira. Nema grada, tonske probe i koncerta posle koga se ljudi nisu okupili oko klavira da vide o čemu se tu zapravo radi.

Kako je period korona izolacije, socijalne i svake druge distance uticao na vas – u kreativnom smislu, na muziku koju ste stvarali?

Sonja Lončar: Mi se bavimo muzikom oduvek i nijedna situacija ne može da nas spreči da to radimo. Preživeli smo burne devedesete, bombardovanje, konstantne stresove i potrese. Iz svega toga smo naučili da u umetnosti nije važan samo krajnji ishod, već i sam proces. Iako nismo imali koncerte skoro godinu i po dana, mi smo živeli i uživali u stvaranju. Zapravo nam je taj nametnuti „višak vremena“ jako prijao. Dosta koncerata nam je bilo otkazano, teško smo to podneli, ali smo se brzo vratili u procese u kojima uživamo. Nova muzika koju smo stvorili u tom periodu predstavlja potpuno novi prikaz našeg sveta koji zajedno gradimo već 18 godina.

Nakon toliko osvojenih nagrada i dobijenih priznanja, nastupa u gradovima širom sveta, kakve nove izazove sebi postavljate?

Andrija Pavlović: Stvorili smo poseban muzički svet i stvaramo ga i dalje. Ima još toliko toga što treba uraditi, a vremena je sve manje. Zahvalni smo na mogućnosti da živimo umetnost, a upornost smo gradili godinama. Sve što smo do sada zamislili uspeli smo pre ili kasnije da ostvarimo, a sa idejom da ostanemo verni vrlinama. U januaru nas očekuje nastup u dvorani Koncertgebau u Amsterdamu, čemu se baš radujemo, ali prioritet je svakako da komponujemo još muzike i izvodimo je gde god je to moguće.

Sledeće godina postajete punoletni – biće 18 godina kako svirate zajedno. Da li je tokom svih ovih godina LP Duo postao vrsta muzičke simbioze?

Sonja Lončar: Dualnost je deo naše svakodnevice i kroz taj princip učimo jedno od drugoga i napredujemo i odvojeno i zajedno. Zajedničko, skoro svakodnevno, sviranje i komponovanje pomoglo nam je da naučimo mnogo o komunikaciji u životu i u samoj muzici. O mnogim stvarima više i ne moramo da razgovaramo, a publika nam kaže da uživa u našem međusobnom razumevanju koje im prikazujemo kroz našu muziku kao i na nastupima.