Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na kraljevačku tragediju

Knjiga koja je nastala povodom osam decenija od zločina Nemaca u Kraljevu namenjena je svim generacijama čitalaca
Корице књиге „Краљевачки круг црвеним”

Navršilo se 80 godina od nemilosrdnog udara nacističke soldateske na Kraljevinu Jugoslaviju, kada je bombardovanjem gradova, neočekivano brzom okupacijom, usledilo i rasparčavanje države. Hroničari su zabeležili brojne događaje, kao i ulogu pojedinih mladih ljudi u organizovanju i otporu prema zavojevaču. Uz to, oni koji nastoje da sačuvaju od zaborava sećanje na stradanja srpskog naroda zaslužuju posebnu zahvalnost.

Pisci, a posebno priređivači spomenice „Kraljevački krug crvenim” (Kraljevo, 2021) – Slobodan Kljakić, vrstan novinar i nekadašnji urednik u listu „Politika”, i Milan Dačović, profesor i književnik, maestralno su prikazali događaje, junačku energiju pojedinih ličnosti, stavljajući ih u istorijski, pa i književni kontekst „miroljubive koegzistencije” ljudi koje je vreme zla usmerilo na ideološko suprotstavljanje jedne prema drugima – zavređuju izuzetnu pažnju najšire javnosti, naročito pažnju čitalaca najstarijeg dnevnog lista „Politika”.

Priređivači koji su u isto vreme i sakupljači činjenica istorijske vrednosti, kulturnog i nacionalnog značaja, u izdanju Matice iseljenika Kraljeva, objavili su Spomenicu povodom osamdesetogodišnjice kraljevačkog stradanja oktobra 1941. i herojskog otpora nacističkom nemačkom zavojevaču, koji je u gradu na Ibru i Moravi poražen 29. novembra 1944. godine. Pored kraljevačke tragedije koja je u središtu pažnje priređivača i brojnih autora, Spomenica je posvećena revolucionarima Koči Jončiću (1922‒2017), Pavlu Jakšiću (1913‒2005), Gojku Nikolišu (1911‒1995), njihovim partizanskim saborcima i četničkim ustanicima 1941; ova knjiga je vapaj protiv bratoubistva kao najdublje tragedije i najveće sramote srpskog naroda; posveta čuvarima dalekih srpskih korena i jednoj kraljevačkoj mladosti u plamenu.

Prema sopstvenom kazivanju, Koča Jončić je juna 1941. s još osmoricom starijih drugova, kao najmlađi među njima, krenuo na Goč. Oko te grupe je ubrzo stvoren prvi partizanski odred „Jovan Kursula” iz čijeg jezgra je kasnije izrastao proslavljeni Kraljevački odred Prve proleterske brigade. Posle velike kraljevačke tragedije, u oktobru 1941, kada je nemački okupator streljao nekoliko hiljada talaca, među kojima su bile i dve Kočine rođene sestre, on se sa svojim odredom pridružio partizanskim jedinicama koje su se iz Srbije povukle u Bosnu.

U opsežnom intervjuu koji je Jončić dao priređivačima postoji sijaset opisanih događaja iz partizanskog ratovanja ovih mladih ljudi, epopeje narodnooslobodilačke borbe i dešavanja neposredno po završetku Drugog svetskog rata. Pošto je 1965. doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, odbranivši doktorsku disertaciju pod naslovom „Pravno-politički položaj i uloga narodnosti – nacionalnih manjina u SFRJ”, Jončić se posvetio osetljivim pitanjima „naroda i narodnosti” Jugoslavije i njihovom položaju u njoj. Na tu temu je objavljivao više radova na srpskom, koji su prevedeni i na druge jezike. Pored partijskih i državnih funkcija koje je obavljao, bio je posvećen i istraživačkom radu. Bio je inicijator i organizator brojnih naučnih skupova iz oblasti iseljeništva, o kojima svedoče pojedini autori delova publikacije o kojoj je ovde reč. Ogroman je Kočin doprinos procesu uspostavljanja veza i saradnje matice i iseljeništva, posebno kada je reč o političkoj emigraciji, u vreme njegovog desetogodišnjeg predsednikovanja Maticom iseljenika Srbije (1973‒1982). Maticu iseljenika, naravno i Srbiju i SFRJ, posetili su, u to vreme, iz inostranstva mnogi naučnici naše gore list, profesori univerziteta, eminentni umetnici, poznati stvaraoci iz oblasti filmske umetnosti. Njima je u knjizi posvećena zaslužena pažnja i odgovarajući prostor. U tom periodu, svesrdno i snažno je podržavao razvoj istraživačkih poduhvata u oblasti studija međunarodnih migracija Jugoslavije, s posebnim naglaskom na srpsko iseljeništvo.

Poznati general Pavle Jakšić je s pravom u Spomenici prikazan kao „naučnik u uniformi”. Slobodan Kljakić u tekstu ,,General jeretik” daje najsažetije sećanje na Pavla Jakšića, narodnog heroja, humaniste, najobrazovanijeg generala JNA, doslednog kritičara staljinizma i kultizma vođe, navodeći njegove kritičke analize događaja na jugoslovenskim prostorima. Nastojanja generala Jakšića da se njegovim idejama i pogledima sudi javno, naravno da nisu davala ploda u jednom autokratskom režimu koji je najljuće protivnike i neprijatelje video u pojedincima koji načela slobode, istine i dostojanstva stavljaju iznad svega drugog. U odbrani tih načela general Jakšić je bio nepokolebljivo dosledan.

Kraljevo koje je u središtu ove Spomenice, za Gojka Nikoliša je jedan od njegovih zavičaja, kao što su bili Kordun, Španija i Bosanska Krajina. Prema Kraljevu Nikoliš je gajio, kako se u knjizi navodi, sentimentalno nostalgični odnos još od trenutka kada je, avgusta 1941. godine, došao za političkog komesara Kraljevačkog partizanskog odreda. Iako je, posle dva meseca postavljen za referenta saniteta NOV pri Vrhovnom štabu, u Kraljevu je upoznao, kako je navedeno, „predivne ljude s kojima je živeo i zajedno ratovao u šumi Gvozdac na Goču”. Dr Nikoliš je bio španski borac, narodni heroj, general pukovnik JNA, jugoslovenski diplomata, član SANU. Medicinski fakultet je završio 1936. u Beogradu, te je kao i mnogi pripadnici njegovog naraštaja bio odlučan da se suprotstavi nadirujućem fašizmu i nacizmu. Zato je 1937. godine, kao dobrovoljac, krenuo u Španiju. Bio je bataljonski lekar u Devetoj internacionalnoj brigadi. Nakon odgovornih dužnosti u JNA, u političkim i zdravstvenim organizacijama, kao i ambasadora Jugoslavije u Indiji, Posle raspada SFRJ, 1992. preselio se u Francusku gde je tri godine kasnije i preminuo.

Spomenica, po svom karakteru, profesionalnoj obradi i izboru brojnih događaja, zahvaljujući lakom i razumljivom stilu pripovedanja, predstavlja vrlo zanimljivo i poučno delo namenjeno svim generacijama čitalaca i svaka od njih će u ovoj knjizi naći ponešto što ranije nije nalazila u drugim publikacijama.

profesor Univerziteta u Beogradu u penziji

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Barka
Pre Kraljeva I Kragujevca je bio Draginac kod Loznice gde su 14. okt Nemci streljali 2950. Nekoliko stotina dece je bilo mladje od 10 godina. Zasto je Draginac u senci I zapostavljen? Mozda zato sto tu nije bilo partizana, zato sto su cetnici oslobodili Loznicu. Cetnici su oslobodili veliki deo zapadne Srbije. Posle rata je bilo mnogo politicara iz K&K koji su bili partizani dok Loznica, osim raspopa Vlade Zecevica, koji je u pocetku i sam bio cetnik, nije dala komunisticke politicare.
Tasa
Koliko su sati odnosnod, dana cetnici drzali opisano navodno “oslobadjanje” Srbije? Kada su cetnici oslobodili Srbiju kako to da su Nemci ostali i njoj do 1944. Tokom WW2 vodjene su teske borbe na svim frontovima. Pojedina mesta su su tokom borbi cesto prelazila iz ruke u ruku vise puta u toku 24h ili dana. Nikom ne pada napamet da to proglasava za oslobodjenje. Srbija je, oslobodjena 1944. kada su Nemci uz tesku borbu i velike zrtve najureni i zajedno s cetnicima pobegli iz Srbije.
Barka
Ocigledno da nemas pojma o dogadjaima 1941. Loznica je bila prvi oslobodjen grad u Evropi. Teska bitka je bila za B.Koviljacu gde su Nemci koristili avijaciju a ustase su napadale preko Drine. Na Gajica steni su cetnici zaustavili nemacku kolonu kamiona iz Valjeva, unistili 120 Nemaca a oficir plemic je poginuo. Posle rata su komunisti to falsifikovali i proglasili za pobedu partizana kojih uopste nije bilo. Komunisti su provocirali represije prema narodu i Srbiji i u NDH da bi osvojili vlast.
Prikaži još odgovora
Vasa
U Kraljevu je za odmazdu streljano 2255 ljudi. U Kragujevcu 2796 ljudi. Obzirom da je Jugoslavija 17 aprila 1941 potpisala bezuslovnu kapitilaciju i da se tada u nemackim logorima (kao taoci) nalazilo oko 200 000 vojnika i oficira, moze se postaviti pitanje : da li je bilo svrsishodno ubijati Nemce u Srbiji, znajuci da ce za svakog ubijenog Nemca stradati 100 nevinih Srba.
Tasa
Takodje se moze postaviti pitanje da li nam je bio potreban Sarajevski atentat? Stradanje Srpskog naroda, gde je izginulo 300,000 vojnika i od bolesti i gladi umrlo 700,000 neduznih civila se zaboravlja. Gavrilo Princip je heroj, sa spomenikom u Beogradu, a partizanski spomenici ruse, ulice menjaju nazive, sve u cilju da se zatre secanje na epohalnu partizansku borbu.Istorija pocinje od danas.
Земунац
У логорима је било и војника других држава, па се нису предавали. По тој вашој логици да ли је било сврсисходно што је 1917 године Врховна команда послала Косту Пећанца да подигне Топлички устанак. Пропашћу устанка Бугари су за одмазду побили 20 000 људи оба пола и свих узраста, од бебе до старца. Да ли би се 1941 преци стидели својих потомака да су седели скрштених руку?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.