Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
62. SOLUN

Grčki pregled srpskog filma

Na Solunskom festivalu filmovi Arsenijevića, Tomovićeve i Vulevića, a u žiriju glavnog takmičarskog programa je naš dizajner zvuka Roland Vajs
Стефан Арсенијевић на 62. Солунском фестивалу (Фото: 62. ТИФФ)

Solun – Posle letošnjeg trijumfa na 55. Karlove Vari festivalu sa osvojenih pet nagrada i onom najznačajnijom – „Kristalnim globusom” za najbolji film glavnog takmičarskog programa, film „Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića nastavlja svoj uzbudljivi međunarodni festivalski život.

Pod međunarodnim naslovom „Dok me noge nose” ova Arsenijevićeva velika i humanistička ljubavna priča, uravnotežena između tačnih dokumentarističkih slika i prikaza jednog od najodređenijih problema našeg doba – migracija i vanvremenske srpske epske poezije, već je naišla na izuzetan odjek publike na festivalima u izraelskom gradu Haifi, na azijskoj premijeri u Pingjau (Kina), odakle su stigle i izvrsne kritike, u Monpeljeu, Luksemburgu, Skoplju. Arsenijević je sada sa „Strahinjom Banovićem” u Solunu, u dragocenom i uglednom programu „Balkanski pregled” u okviru 62. Solunskog festivala, koji se ponovo održava u fizičkom obliku, uz sve propisane mere predostrožnosti. Sinoć u dvorani „Stavros Tones” razgovor gledalaca s rediteljem trajao je gotovo jedan sat jer je grčka publika uvek aktivna, radoznala i s velikim znanjem o sedmoj umetnosti. Priča o Samiti, crnoputom migrantu iz Malija koji se obreo u Srbiji, njegovoj ljubavi prema Ababuo (migrantkinja iz Gane) i o kobnom susretu sa sirijskim profesorom-disidentom Alijem, duboko je dirnula i Grke koji temu migracije veoma dobro poznaju...

Mogućnost živih susreta i razgovora s publikom Stefanu Arsenijeviću mnogo znači. U kratkom susretu za „Politiku” je rekao i sledeće:

– Posle uspeha u Karlovim Varima dobili smo zaista veliki broj poziva na festivale i ja se trudim da pratim film kad god mogu. Veoma sam se uželeo te magije koja se dešava u dvoranama, tog nezamenjivog iskustva zajedničkog gledanja filma na velikom platnu. Volim da oslušnem publiku tokom projekcije, da osetim kako diše i da potom razgovaramo. Gde god smo film do sada prikazali, ljudi su vrlo emotivno reagovali. Publika u Solunu je posebno topla i temperamentna, a razgovor je bio jako živ i dinamičan. Želeli su da podele glasno i jasno svoje utiske, da se raspitaju o detaljima samog snimanja. Zanimljiv im je bio taj čudni spoj našeg srpskog tradicionalnog i savremenog migrantskog. Ali iznad svega, veoma emotivno su reagovali na ljubavnu priču. I to mi mnogo znači. Odlazim sa festivala pun utisaka.

Sledeća stanica Stefana Arsenijevića je već započeti filmski festival u Sevilji (Španija), u koju se iz Soluna upravo uputio. „Strahinju Banovića” gledaće i festivalska publika uskoro u Kairu, Atini i indijskom Puneu... I tako sve do srpske premijere na beogradskom Festu 2022.

Zahvaljujući „Balkanskom pregledu”, programskoj celini koju tako brižno kreira i neguje Dimitris Kerkinos, u nastupajućim danima publika Solunskog festivala imaće priliku da gleda i srpski film „Kelti”, s kojim scenaristkinja i reditelja Milica Tomović debituje u formi celovečernjeg igranog filma. O „Keltima”, kao o modernom, svežem i produkcijski utegnutom filmu s dobro promišljenim rediteljskim konceptom, na stranicama „Politike” pisano je još tokom ovogodišnjeg onlajn izdanja 71. Berlinskog festivala, na kojem je film Tomovićeve imao svoju uspešnu svetsku premijeru u okviru programa „Panorama”. Publika u Solunu već je rezervisala mesta u dvoranama (omogućeno je i gledanje onlajn) za ovu gorko-slatku, pomalo nostalgičnu, povremeno i smešnu filmsku priču o odrastanju u nevremenu – tokom devedesetih godina prošlog veka. Dakle, u vremenu inflacije, restrikcija, sankcija, neizvesnosti i uzburkanih vesti. U vremenu tokom raspada Jugoslavije, zemlje u kojoj su svi protagonisti i sama autorka „Kelta” rođeni...

Film Milice Tomović imaće srpsku premijeru uskoro na beogradskom Festivalu autorskog filma, baš kao i tridesetominutni film „Kako sam pobedio lepak i bronzu” Vladimira Vulevića (Priboj, 1984), koji je već bio prikazan i na festivalu u Lokarnu, a sada se prikazuje u selekciji kratkih igranih filmova u „Balkanskom pregledu”. Vulević o životu fabričkog radnika Mihajla, iz zapuštenog provincijskog mesta, priča kroz svedočanstva onih koji su mu u najbližem okruženju i to tako da njihovi glasovi u svojstvu naratora ostaju da se čuju i po njihovom fizičkom napuštanju scene. Ono što Mihajlovi svedoci ne znaju, saznaće gledalac. Mihajlo opsesivno krade alat iz fabrike, pati zbog izgubljene ljubavi, a jednog jutra će uraditi i nešto neočekivano. U „Kako sam pobedio lepak i bronzu” uloge tumače Hasan Čičić, Rasim Ćelamehmetović, Saša Bjelić, Iva Bjelić, Dragana Vidaković i Dragana Lalović.

Na 62. Solunskom festivalu u glavnom takmičarskom programu za nagradu „Zlatni Aleksandar” konkuriše deset filmova čije će vrednosti procenjivati žiri čiji je jedan od članova i Roland Vajs. Ovaj već proslavljeni i osvedočeni dizajner zvuka, koji već duže vreme živi i radi na relaciji Njujork – Los Anđeles – Lisabon (u kojem ima svoj studio), rođen je u Srbiji, a u svojoj radnoj biografiji beleži saradnju i sa Martinom Skorsezeom, Angom Lijem, Majklom Murom, Larijem Klarkom i Mirom Nair, ali i višestruko osvojene nagrade „Emi”. Tokom festivala Vajs će održati i master klas na temu dizajna zvuka i montaže, i to na primeru filma „Solaris” Andreja Tarkovskog. U paralelnom takmičarskom programu „Film forvard” u Solunu, među članovima žirija je i naš scenarista i reditelj Dane Komljen.

Iz filma „Jugo florida” (foto: produkcijska kuća „Sense prodakšen”)

„Jugo florida” u industrijskom delu festivala

U okviru industrijskog dela festivala i koprodukcijskog foruma „Raskršća” predstavljen je i srpski debitantski dugometražni igrani projekat „Jugo florida”, čiji scenario potpisuju Milan Marković Ramšak i sam reditelj Vladimir Tagić.

Potencijalni evropski koproducenti pozitivno su reagovali na ovu humorističku dramu o tridesetogodišnjem Zoranu, čiji se rutinski i besmislen život i posao u rijaliti programu preokreće po saznanju o teškoj bolesti otuđenog i nepodnošljivog oca. Junak Tagićevog filma prolaziće kroz čitavu skalu frustracija, avantura, ali i sudaranja sa institucionalnim haosom državnog i privatnog zdravstvenog sektora, da bi ga tokom jedne vožnje automobilom „jugo florida” na magistrali sustiglo konačno upoznavanje sopstvenog oca kao takođe krajnje nesigurnog čoveka željnog ljubavi. Ovaj naš projekat razvijan je kroz scenarističku radionicu u Francuskoj, na koprodukcionim marketima u Bugarskoj i Zagrebu, a sada u Solunu ima šansu za osvajanje i nevelike ali dragocene finansijske nagrade i još važnije – za pronalaženje stranih partnera (za sada je ovo samo srpsko-crnogorska koprodukcija). Na pičingu u „Raskršćima” projekat su predstavljali reditelj Tagić i producentkinja Marija Stojanović („Sense prodakšen”).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.