Vojvođanski ručak

Kako izgleda kad se isprepletaju kulinarske tajne i ukusi srpske, mađarske, nemačke, rumunske, šokačke, rusinske, slovačke i kuhinja drugih, brojnih naroda koji žive u Vojvodini može da se uveri svaki posetilac ovog dela naše zemlje.

Jer nema šanse da srećan i sit ne ustane od bogato postavljenog astala, u kom god delu ravnice da se nađe.

Bez obzira na to da li je obedovao na salašu, čardi ili je predah za iće i piće našao u nekoj od sve brojnijih vinarija na obroncima Fruške gore, Vršačkog vinogorja, ravne Bačke.

Riznica multikulturalnosti bojila je gastronomsku ponudu ravnice unazad vekovima. Odnedavno pojedina, autentična jela ovih prostora našla su se pobrojana u kuvaru „Vojvođanski ručak”. Kako piše u uvodu izdanja Turističke organizacije Vojvodine i Privredne komore Vojvodine: „nemoguće je u jednom kuvaru prikazati slast, bogatstvo i raznolikost prebogate trpeze ovog kraja”. Knjigu sa 24 recepta iz Bačke, Banata i Srema prati istoimena kampanja koju je podržao Pokrajinski sekretarijat za privredu i u okviru koje će ovog meseca početi da radi veb-portal posvećen upravo tipičnom vojvođanskom ručku i mestima gde se služe tradicionalna jela.

Kako kaže za „Magazin” Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije Vojvodine, izdavanje kuvara i čitava kampanja za cilj su imali da lokalni gastronomski raj bude prikazan što širem auditorijumu. Takođe, da se ukaže na značaj tradicionalnog ručka, svojevrsne društvene institucije u svakodnevnom životu koja se na sreću održala u ubrzanom ritmu života 21. veka.

– Ručak u Vojvodini, naročito nedeljni, jedna je od najvrednijih tekovina naše kuhinje. Uz jedinstvena i ukusna jela, često spremana više sati, i dalje se okuplja porodica, rodbina, prijatelji. Sve to pokušali smo da notiramo kroz ovaj kuvar – ističe Nataša Pavlović.

Za vreme dok se u dubokom loncu krčka povrće i meso u supi, bez koje ne može da se zamisli trpeza drugog dana vikenda, porodica se polako okuplja za malu svečanost. Sva čula uživaju kada na red stignu jela od mesa: pohovane šnicle, gulaši, pečene krmenadle, sve preliveno belim, crvenim, slatkim, ljutkastim sosovima. Pa onda kad se kao prilog ili glavno jelo posluži grenadir marš, cušpajz, uz vruće kajzerice.

Kraj ručka neizostavno moraju da budu slatki zalogaji. Na primer, šnenokle – jednostavna poslastica od jaja, mleka i brašna čije ime iz nemačkog može da se prevede kao „snežni valjušci”, dok se isti kolač na mađarskom naziva „ptičije mleko”; parče doboš torte i gomboce sa šljivama uvaljane u prezle i kristal šećer.